Речни ракови
Изглед
(преусмерено са Astacus)
| Речни ракови | |
|---|---|
| Речни рак (Astacus astacus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Astacus Fabricius, 1775
|
| Врсте | |
| |
Речни ракови (лат. Astacus) су род животиња из класе ракова (Crustacea) и породице слатководних ракова Astacidae.
Врсте
[уреди | уреди извор]У род речних ракова (лат. Astacus) - убрајају се четири врсте које имају привредни значај:[1]
- Речни рак (лат. Astacus astacus) је најраширенија слатководна врста. Има најдужи рострум (7-11 mm), јаке штипаљке одоздо интензивно црвене боје. Живи у рекама дунавског слива, изузев у низијским водама у Војводини. Живи у текућим и чистим стајаћим водама. Подноси температуре до 26 °C.
- Барски рак (лат. Astacus leptodactylus) - има веома танке штипаљке, а одоздо је светле боје. Живи у низијским текућим и стајаћим водама дунавског слива.
- Каспијски рак (Astacus pachypus) насељава Каспијско море, слив реке Дон и делове Црног и Азовског мора.
Понекад укључене врсте
[уреди | уреди извор]- Белоноги рак (лат. Austropotamobius pallipes или Astacus pallipes) има рострум је дужине 6-8 cm са штипаљкама које су доле светле боје.
- Рак камењар или поточни рак (лат. Austropotamobius torrentium или Astacus torrentium) је најмањи слатководни рак и има најкраћи рострум. Штипаљке су му црвене боје као и код речног рака. Нарасте највише 7-8 cm. Живи само у хладнијим брдским водама дунавског слива, затим у Цетини и Крки.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Без глутен: „Слатководни ракови“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. мај 2013), Фрањо Покос, приступ 4.7.2013
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Овај чланак о животињама је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.