Боби Ор
Боби Ор | |
|---|---|
 Боби Ор на НХЛ Зимском класику 2010., 1. јануар 2010. | |
| Датум рођења | 20. март 1948. |
| Место рођења | Пари Саунд, Онтарио, Канада |
| Пребивалиште | Канада |
| Држављанство | канадско |
| Занимање | хокејаш на леду |
| Активни период | 1966-1978 |
| Висина | 180 цм |
| Веб-сајт | www |
Роберт Гордон Ор, ОЦ (рођен 20. март 1948) јесте канадски бивши професионални играч хокеја на леду, широко признат као један од највећих играча свих времена.[1] Ор је користио своју брзину клизања на леду, и способност играња и давања голова да револуционарно измени позицију браниоца.[2] Он је играо 12 сезона у Националној хокејашкој лиги (НХЛ), почевши од 10 сезона са Бостон бруинсима, а завршавајући са две сезоне са Чикаго блекхоксима. Ор остаје једини одбрамбени играч који је освојио два наслова лиге са два Арт Росова трофеја. Он држи рекорд за највише поена и асистирања одбрамбеног играча у појединачној сезони. Ор је освојио рекордних осам узастопних Норисових трофеја као најбољи одбрамбени играч НХЛ-а и три узастопна Хартова трофеја као највреднији играч лиге (МВП). Ор је уведен у Хокејашку дворану славних 1979. године у својој 31. години, те је био најмлађи играч с тим признањем у то доба. Ор је 2017. године проглашен једним од „100 највећих НХЛ играча” у историји.[3] Након хокејашке каријере, постао је познат скаут многих професионалних тимова. Такође проводи време разговарајући са младим клизачима и подучавајући их.
Ор је почео да се бави организованом хокејом са осам година.[4] Прво је играо као нападач, али је прешао у одбрану и био је подстицан да користи своје клизачке вештине за контролу игре. Орова игра на провинцијском такмичењу у Онтарија привукла је пажњу НХЛ скаута већ кад је имао дванаест година. У својој четрнаестој години Ор се придружио Ошава генералсима[4] бруинсовој јуниорској хокејашкој подружници, и био је свеукупна звезда током три од четири сезоне које је провео с њима.
Ор се 1966. придружио Бостон бруинсима, тиму који није освојио Стенли кап од 1941. године и није се квалификовао за плејофове од 1959. године. Са Ором су бруинси два пута освојили Стенли кап, 1970. и 1972, а изгубили су у финалу у 1974. године. У обе победе Ор је постигао одлучујући погодак и проглашен је за највреднијег играча плејофа. У финалном достигнућу његове каријере био је МВП међународног хокејашког турнира у Купу Канаде 1976. Године 1976, Ор је напустио Бостон као слободан агент да би се придружио Чикаго блекхоксима, али поновљене повреде су му ефективно уништиле лево колено, и он се повукао 1978. године у 30. години живота.
Оров први професионални контракт био је један од првих у професионалном хокеју на леду који је преговарао агент. Он је постао најбоље плаћени играч у историји НХЛ-а као новајлија.[5] Његов други уговор био је први уговор од милион долара у НХЛ-у. Међутим, након пензионисања Ор је сазнао да је дубоко у дуговима и морао је да прода већину свог поседа. Ор је раскинуо са својим агентом Аланом Иглесоном и тужио је блекхоксе да би измирио свој уговор. Ор и његова породица вратили су се у Бостон, где је Ор почео да обнавља своје финансије. Ор је помогао у истрагама које су довеле до Иглесонове осуде за превару и забране адвокатске праксе. Ор је такође подржао тужбу која је разоткрила корупцију НХЛ-овог пензијског плана.
Ор је почео да се бави послом играчког агента 1996. године, а данас је председник агенције Орова хокејашка група. Ова агенција представља преко 20 активних НХЛ играча.[6] Ор је активан добротворним активностима и у телевизијским рекламама. Од 1996. године Ор је тренирао тим јуниорских хокејаша у годишњим играма ЦХЛ топ проспекта. Ор се оженио у септембру 1973. са Маргарет Луиз Вуд. Отац је два сина и има унуче.
Статистике каријере
[уреди | уреди извор]Достигнућа каријере у свакој статистичкој категорији означена су подебљаним словима.
| Регуларна сезона | Пејофови | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сезона | Тим | Лига | ГП | Г | А | Птс | ПИМ | +/- | ПП | СХ | ГW | ГП | Г | А | Птс | ПИМ | ||
| 1962–63 | Ошава џенералс | Метро Јр.А | 34 | 6 | 15 | 21 | 45 | — | — | — | — | — | — | — | — | — | ||
| 1963–64 | Ошава џенералс | ОХА | 56 | 29 | 43 | 72 | 142 | — | — | — | — | 6 | 0 | 7 | 7 | 21 | ||
| 1964–65 | Ошава џенералс | ОХА | 56 | 34 | 59 | 93 | 112 | — | — | — | — | 6 | 0 | 6 | 6 | 10 | ||
| 1965–66 | Ошава џенералс | ОХА | 47 | 38 | 56 | 94 | 92 | — | — | — | — | 17 | 9 | 19 | 28 | 14 | ||
| 1966–67 | Бостон Бруинс | НХЛ | 61 | 13 | 28 | 41 | 102 | — | 3 | 1 | 0 | — | — | — | — | — | ||
| 1967–68 | Бостон бруинси | НХЛ | 46 | 11 | 20 | 31 | 63 | +30 | 3 | 0 | 1 | 4 | 0 | 2 | 2 | 2 | ||
| 1968–69 | Бостон бруинси | НХЛ | 67 | 21 | 43 | 64 | 133 | +65 | 4 | 0 | 2 | 10 | 1 | 7 | 8 | 10 | ||
| 1969–70 | Бостон бруинси | НХЛ | 76 | 33 | 87 | 120 | 125 | +54 | 11 | 4 | 3 | 14 | 9 | 11 | 20 | 14 | ||
| 1970–71 | Бостон бруинси | НХЛ | 78 | 37 | 102 | 139 | 91 | +124 | 5 | 3 | 5 | 7 | 5 | 7 | 12 | 10 | ||
| 1971–72 | Бостон бруинси | НХЛ | 76 | 37 | 80 | 117 | 106 | +86 | 11 | 4 | 4 | 15 | 5 | 19 | 24 | 19 | ||
| 1972–73 | Бостон бруинси | НХЛ | 63 | 29 | 72 | 101 | 99 | +56 | 7 | 1 | 3 | 5 | 1 | 1 | 2 | 7 | ||
| 1973–74 | Бостон бруинси | НХЛ | 74 | 32 | 90 | 122 | 82 | +84 | 11 | 0 | 4 | 16 | 4 | 14 | 18 | 28 | ||
| 1974–75 | Бостон бруинси | НХЛ | 80 | 46 | 89 | 135 | 101 | +80 | 16 | 2 | 4 | 3 | 1 | 5 | 6 | 2 | ||
| 1975–76 | Бостон бруинси | НХЛ | 10 | 5 | 13 | 18 | 22 | +10 | 3 | 1 | 0 | — | — | — | — | — | ||
| 1976–77 | Чикаго блекхокси | НХЛ | 20 | 4 | 19 | 23 | 25 | +6 | 2 | 0 | 0 | — | — | — | — | — | ||
| 1978–79 | Чикаго блекхокси | НХЛ | 6 | 2 | 2 | 4 | 4 | +2 | 0 | 0 | 0 | — | — | — | — | — | ||
| ОХА тоталс | 193 | 107 | 173 | 280 | 391 | 29 | 9 | 32 | 41 | 45 | ||||||||
| НХЛ тоталс | 657 | 270 | 645 | 915 | 953 | +597 | 76 | 16 | 26 | 74 | 26 | 66 | 92 | 92 | ||||
Извор: hockeydb.com[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „NHL legend Orr honoured in hometown”. CBC News. 18. 7. 2003.
- ^ Dryden 1998, стр. 26–32.
- ^ „100 Greatest NHL Players”. NHL.com. 27. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Bobby Orr: 100 Greatest NHL Players” (на језику: енглески). NHL.com. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 6. 10. 2018.
- ^ Прице 2009, стр. 3.
- ^ „Players”. orrhockey.com. Приступљено 12. 6. 2019.
- ^ „Bobby Orr hockey statistics & profile”. hockeydb.com. Приступљено 3. 2. 2011.
- ^ Deford, Frank (17. 10. 1966). „Boston's savior Bobby Orr commands respect, high price at 18”. Sports Illustrated. Приступљено 30. 7. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bock, Hal (1974). Hockey '75: Stars and Records. Pyramid Books.
- Brunt, Stephen (2006). Searching for Bobby Orr. Random House. ISBN 978-0-676-97651-9.
- Conway, Russ (1995). Game Misconduct: Alan Eagleson and the Corruption of Hockey. Toronto: Macfarlane Walter & Ross. ISBN 978-0-921912-78-1. OCLC 34271839.
- Cox, Damian (10. 2. 1997). „Orr once again major player in NHL game”. Toronto Star. стр. Б1.
- Cruise, David; Griffiths, Alison (1991). Net Worth: Exploding the Myths of Pro Hockey. Viking. ISBN 0-670-83117-4.
- Dinger, Ralph, ур. (2010). National Hockey League Official Guide & Record Book 2011. Dan Diamond & Associates. ISBN 978-1-894801-19-5.
- DiManno, Rosie (1999). „Портраит оф тхе Артист ас а Yоунг Бацхелор”. Ур.: MacInnis, Craig. Remembering Bobby Orr. Stoddart Publishing. стр. 29–43. ISBN 0-7737-3196-2.
- Dryden, Steve (2000). The Top 100 NHL Players of All Time. Toronto: Transcontinental Sports Publishers. ISBN 0-7710-4175-6.
- Fischler, Stan; Fischler, Shirley (1983). Everybody's hockey book. Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-18022-7.
- Foster, Susan (2006). The Power of Two: The Carl Brewer Story. Bolton, ON: Fenn Publishing. ISBN 978-1-55168-289-1.
- Hunter, Douglas (1997). Champions: The Illustrated History of Hockey's Greatest Dynasties. Chicago: Triumph Books. ISBN 1-57243-213-6.
- MacInnis, Craig, ур. (1999). Remembering Bobby Orr. Stoddart Publishing. ISBN 0-7737-3196-2.
- McKenzie, Bob (2000). „Фулл Спеед Ахеад”. Ур.: Dryden, Steve. Century of Hockey. McClelland & Steward Ltd. стр. 8—13. ISBN 0-7710-4179-9.
- Orr, Frank (1999). „Хоw Греат Wас Хе?”. Ур.: MacInnis, Craig. Remembering Bobby Orr. Stoddart Publishing. стр. 77–91. ISBN 0-7737-3196-2.
- Podnieks, Andrew (2000). The NHL All-Star Game: 50 Years of the Great Tradition. Toronto, ON: HarperCollins Books. ISBN 0-00-200058-X.
- Podnieks, Andrew (2003). The goal: Bobby Orr and the most famous goal in Stanley Cup history. Triumph Books. ISBN 1-57243-570-4.
- Price, S.L. (2. 3. 2009). „The Ever Elusive, Always Inscrutable And Still Incomparable Bobby Orr”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 20. 3. 2010.
- Simpson, Rob (2008). Black and gold: four decades of Boston Bruins photographs. John Wiley & Sons Canada. ISBN 978-0-470-15473-1.
- Thomas, Rick (2011). Early Hockey Years in Parry Sound, The Orr/Crisp Years, Part 2, 1942–1973. ISBN 978-0-9813868-1-2.
