ЦЕЛСР3
| Кадхерин, ЕГФ ЛАГ седмопролазани Г-тип рецептор 3 (фламинго хомолог, Дрозофила) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЦЕЛСР3; ЦДХФ11; ЕГФЛ1; ФМИ1; ХФМИ1; МЕГФ2; РЕСДА1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604264 МГИ: 1858236 ХомолоГене: 1077 ИУПХАР: ЦЕЛСР3 ГенеЦардс: ЦЕЛСР3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 1951 | 107934 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000008300 | ЕНСМУСГ00000023473 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYQ7 | Q91ЗИ0 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001407.2 | НМ_080437.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001398.2 | НП_536685.2 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 3: 48.67 - 48.7 Мб |
Цхр 9: 108.73 - 108.76 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Кадхерин ЕГФ ЛАГ седмопролазни Г-тип рецептор 3 је протеин који је код људи кодиран CELSR3 геном.[1][2]
Овај протеин је члан фламинго фамилије, која припада кадхеринској суперфамилији. Фламинго фамилија се састоји од некласичног типа кадхерина. Та група не формира интеракције са катенинима. Фламинго кадхерини су лоцирани у ћелијској мембрани и имају девет кадхеринских домена, седам епидермалном фактору раста сличних понављања и два ламинин А Г-тип понављања у њиховом ектодомену. Они такође имају седам трансмембранских домена, који су карактеристични за ову потфамилију. Сматра се да су ови протеини рецептори који учествују у контактом посредованој комуникацији. Кадхерински домени делују као хомофилни везујући региони и ЕГФ-слични домени који учествују у ћелијској адхезији и рецептор-лиганд интеракцијама. ЦЕЛСР1 има непознату улогу.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nakayama M, Nakajima D, Nagase T, Nomura N, Seki N, Ohara O (1998). „Identification of high-molecular-weight proteins with multiple EGF-like motifs by motif-trap screening”. Genomics. 51 (1): 27—34. PMID 9693030. doi:10.1006/geno.1998.5341.
- ^ а б „Entrez Gene: CELSR3 cadherin, EGF LAG seven-pass G-type receptor 3 (flamingo homolog, Drosophila)”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2018. г..
Литература
[уреди | уреди извор]- Bonaldo MF, Lennon G, Soares MB (1997). „Normalization and subtraction: two approaches to facilitate gene discovery”. Genome Res.. 6 (9): 791—806. PMID 8889548. doi:10.1101/gr.6.9.791.
- Wu Q, Maniatis T (1999). „A striking organization of a large family of human neural cadherin-like cell adhesion genes”. Cell. 97 (6): 779—90. PMID 10380929. doi:10.1016/S0092-8674(00)80789-8.
- Wu Q, Maniatis T (2000). „Large exons encoding multiple ectodomains are a characteristic feature of protocadherin genes”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 97 (7): 3124—9. PMC 16203
. PMID 10716726. doi:10.1073/pnas.060027397. - Formstone CJ, Barclay J, Rees M, Little PF (2000). „Chromosomal localization of Celsr2 and Celsr3 in the mouse; Celsr3 is a candidate for the tippy (tip) lethal mutant on chromosome 9”. Mamm. Genome. 11 (5): 392—4. PMID 10790539. doi:10.1007/s003350010073.
- Nakayama M, Kikuno R, Ohara O (2003). „Protein–Protein Interactions Between Large Proteins: Two-Hybrid Screening Using a Functionally Classified Library Composed of Long cDNAs”. Genome Res.. 12 (11): 1773—84. PMC 187542
. PMID 12421765. doi:10.1101/gr.406902. - Strausberg, R. L.; Feingold, E. A.; Grouse, L. H.; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Bjarnadóttir, T. K.; Fredriksson, R.; Höglund, P. J.; et al. (2005). „The human and mouse repertoire of the adhesion family of G-protein-coupled receptors”. Genomics. 84 (1): 23—33. PMID 15203201. doi:10.1016/j.ygeno.2003.12.004.