CX3CL1

Хемокин (C-X3-C мотив) лиганд 1
Хемокин (C-X3-C мотив) лиганд 1
Доступне структуре
	1б2т, 1ф2л
Идентификатори
Симболи	ЦX3ЦЛ1; НТН; АБЦД-3; Ц3Xкине; ЦXЦ3; ЦXЦ3Ц; НТТ; СЦYД1; фрацталкине; неуротацтин
Вањски ИД	ОМИМ: 601880 МГИ: 1097153 ХомолоГене: 2251 ГенеЦардс: ЦX3ЦЛ1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност хемокина;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор; • ћелијска површина; • мембрана; • интегрално са мембраном плазме;
Биолошки процес	• одбрамбени одговор; • имунски одговор; • ћелијска адхезија; • цитокин и хемокин посредовани сигнални пут; • леукоцит хемотакса; • позитивна регулација инфламаторног одговора; • леукоцитна адхезивна активација; • позитивна регулација калцијум-независне интерћелијске адхезије;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	6376
Енсембл	ЕНСГ00000006210
УниПрот	П78423
РефСеq (мРНА)	НМ_002996
РефСеq (протеин)	НП_002987
Локација (УЦСЦ)	Цхр 16:; 55.96 - 55.98 Мб
ПубМед претрага	[1]

CX3CL1, хемокин (C-X3-C мотив) лиганд 1, је велики цитокин протеин са 373 аминокиселине. Он садржи више домена. Ово је једини члан CX₃C хемокин фамилије. Он је познат под именима фракталкин (код људи) и неуротактин (код мишева).^[1]^[2] Полипептидна структура CXC3L1 се разликује од типичне структуре других хемокина. На пример, размак између карактеристичних N-терминалних цистеина је различит; постоје три аминокиселине између иницијалног пара цистеина у CX3CL1, који се не јављају у CC хемокинима. Постоји само једна аминокиселина у том сегменту CXC хемокина. CX3CL1 се производи као дугачки протеин (са 373 аминокиселине код људи) са продуженим попут муцина стаблом и хемокин доменом на врху. Муцину-слично стабло дозвољава му да се веже на површину појединих ћелија. Растворна (90 kD) верзија овог хемокина такође је била примећена. Растворни CX3CL1 је потенцијални хемоатрактант Т ћелија и моноцита, док хемокин везан за ћелију промовише снажну адхезију леукоцита на активиране ендотелне ћелије, где је он првенствено изражен.^[2] CX3CL1 изазива своје адхезивне и миграторне функције путем интеракција са хемокин рецептором CX3CR1.^[3] Његов гене је лоциран на људском хромозом 16 заједно са неким CC хемокинима познатим као CCL17 и CCL22.^[2]^[4]^[5]

Референце

^ Pan; et al. (1997). „Neurotactin, a membrane-anchored chemokine upregulated in brain inflammation”. Nature. 387: 611—617.
^ ^а ^б ^в Bazan; et al. (1997). „A new class of membrane-bound chemokine with a CX3C motif”. Nature. 385: 640—644.
^ Imai; et al. (1997). „Identification and molecular characterization of fractalkine receptor CX3CR1, which mediates both leukocyte migration and adhesion”. Cell. 91: 521—530.
^ Nomiyama; et al. (1998). „Human chemokines fractalkine (SCYD1), MDC (SCYA22) and TARC (SCYA17) are clustered on chromosome 16q13. Cytogenet”. Cell Genet. 81: 10—11.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

Литература

Umehara H; Bloom ET; Okazaki T; et al. (2004). „Fractalkine in vascular biology: from basic research to clinical disease.”. Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol.. 24 (1): 34—40. PMID 12969992. doi:10.1161/01.ATV.0000095360.62479.1F.
Umehara H; Tanaka M; Sawaki T; et al. (2006). „Fractalkine in rheumatoid arthritis and allied conditions.”. Mod Rheumatol. 16 (3): 124—30. PMID 16767549. doi:10.1007/s10165-006-0471-9.
Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides.”. Gene. 138 (1-2): 171—4. PMID 8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
Bazan JF; Bacon KB; Hardiman G; et al. (1997). „A new class of membrane-bound chemokine with a CX3C motif.”. Nature. 385 (6617): 640—4. PMID 9024663. doi:10.1038/385640a0.
Pan Y; Lloyd C; Zhou H; et al. (1997). „Neurotactin, a membrane-anchored chemokine upregulated in brain inflammation.”. Nature. 387 (6633): 611—7. PMID 9177350. doi:10.1038/42491.
Suzuki Y; Yoshitomo-Nakagawa K; Maruyama K; et al. (1997). „Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library.”. Gene. 200 (1-2): 149—56. PMID 9373149. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3.
Imai T; Hieshima K; Haskell C; et al. (1997). „Identification and molecular characterization of fractalkine receptor CX3CR1, which mediates both leukocyte migration and adhesion.”. Cell. 91 (4): 521—30. PMID 9390561. doi:10.1016/S0092-8674(00)80438-9.
Nomiyama H; Imai T; Kusuda J; et al. (1998). „Human chemokines fractalkine (SCYD1), MDC (SCYA22) and TARC (SCYA17) are clustered on chromosome 16q13.”. Cytogenet. Cell Genet.. 81 (1): 10—1. PMID 9691168. doi:10.1159/000015000.
Combadiere C; Salzwedel K; Smith ED; et al. (1998). „Identification of CX3CR1. A chemotactic receptor for the human CX3C chemokine fractalkine and a fusion coreceptor for HIV-1.”. J. Biol. Chem.. 273 (37): 23799—804. PMID 9726990. doi:10.1074/jbc.273.37.23799.
Meucci O; Fatatis A; Simen AA; et al. (1998). „Chemokines regulate hippocampal neuronal signaling and gp120 neurotoxicity.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 95 (24): 14500—5. PMC 24402 . PMID 9826729. doi:10.1073/pnas.95.24.14500.
Mizoue LS, Bazan JF, Johnson EC, Handel TM (1999). „Solution structure and dynamics of the CX3C chemokine domain of fractalkine and its interaction with an N-terminal fragment of CX3CR1.”. Biochemistry. 38 (5): 1402—14. PMID 9931005. doi:10.1021/bi9820614.
Papadopoulos EJ; Sassetti C; Saeki H; et al. (1999). „Fractalkine, a CX3C chemokine, is expressed by dendritic cells and is up-regulated upon dendritic cell maturation.”. Eur. J. Immunol.. 29 (8): 2551—9. PMID 10458770. doi:10.1002/(SICI)1521-4141(199908)29:08<2551::AID-IMMU2551>3.0.CO;2-T.
Loftus BJ; Kim UJ; Sneddon VP; et al. (1999). „Genome duplications and other features in 12 Mb of DNA sequence from human chromosome 16p and 16q.”. Genomics. 60 (3): 295—308. PMID 10493829. doi:10.1006/geno.1999.5927.
Tong N; Perry SW; Zhang Q; et al. (2000). „Neuronal fractalkine expression in HIV-1 encephalitis: roles for macrophage recruitment and neuroprotection in the central nervous system.”. J. Immunol.. 164 (3): 1333—9. PMID 10640747.
Faure S; Meyer L; Costagliola D; et al. (2000). „Rapid progression to AIDS in HIV+ individuals with a structural variant of the chemokine receptor CX3CR1.”. Science. 287 (5461): 2274—7. PMID 10731151. doi:10.1126/science.287.5461.2274.
Hoover DM, Mizoue LS, Handel TM, Lubkowski J (2000). „The crystal structure of the chemokine domain of fractalkine shows a novel quaternary arrangement.”. J. Biol. Chem.. 275 (30): 23187—93. PMID 10770945. doi:10.1074/jbc.M002584200.
Meucci O, Fatatis A, Simen AA, Miller RJ (2000). „Expression of CX3CR1 chemokine receptors on neurons and their role in neuronal survival.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 97 (14): 8075—80. PMC 16672 . PMID 10869418. doi:10.1073/pnas.090017497.
Papadopoulos EJ; Fitzhugh DJ; Tkaczyk C; et al. (2000). „Mast cells migrate, but do not degranulate, in response to fractalkine, a membrane-bound chemokine expressed constitutively in diverse cells of the skin.”. Eur. J. Immunol.. 30 (8): 2355—61. PMID 10940926. doi:10.1002/1521-4141(2000)30:8<2355::AID-IMMU2355>3.0.CO;2-#.
Lucas AD; Chadwick N; Warren BF; et al. (2001). „The transmembrane form of the CX3CL1 chemokine fractalkine is expressed predominantly by epithelial cells in vivo.”. Am. J. Pathol.. 158 (3): 855—66. PMC 1850344 . PMID 11238035.
Garton KJ; Gough PJ; Blobel CP; et al. (2001). „Tumor necrosis factor-alpha-converting enzyme (ADAM17) mediates the cleavage and shedding of fractalkine (CX3CL1).”. J. Biol. Chem.. 276 (41): 37993—8001. PMID 11495925. doi:10.1074/jbc.M106434200.

[1] Pan; et al. (1997). „Neurotactin, a membrane-anchored chemokine upregulated in brain inflammation”. Nature. 387: 611—617.

[bazan-2] а ^б ^в Bazan; et al. (1997). „A new class of membrane-bound chemokine with a CX3C motif”. Nature. 385: 640—644.

[3] Imai; et al. (1997). „Identification and molecular characterization of fractalkine receptor CX3CR1, which mediates both leukocyte migration and adhesion”. Cell. 91: 521—530.

[4] Nomiyama; et al. (1998). „Human chemokines fractalkine (SCYD1), MDC (SCYA22) and TARC (SCYA17) are clustered on chromosome 16q13. Cytogenet”. Cell Genet. 81: 10—11.

[5] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]