ЕМР1
| ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептори 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЕМР1; ТМ7ЛН3 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 600493 МГИ: 106912 ХомолоГене: 1493 ИУПХАР: ЕМР1 ГенеЦардс: ЕМР1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2015 | 13733 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000174837 | ЕНСМУСГ00000004730 | |||||||||
| УниПрот | Q14246 | Q61549 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001256252.1 | НМ_010130.4 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001243181.1 | НП_034260.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 6.89 - 6.95 Мб |
Цхр 17: 57.5 - 57.62 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 1 је протеин који је код људи кодиран EMR1 геном.[1][2][3] Мишји хомолог је познат као F4/80.[4]
Функција
[уреди | уреди извор]Овај протеин је члан адхезионе ГПЦР фамилије[5]. Чланови ове фамилије имају карактеристичне дугачке екстрацелуларне регионе са променљивим бројем протеинских домаина који су везани за ТМ7 доменом путем муцину сличног региона. У случају EMR1 ти домени су слични епидермалном фактору раста.
EMR1 је трансмембрански протеин који је присутан на ћелијској површини људских макрофага, који су изведени из мијелоидне врсте. Он има приближну масу од 125 kDa, и асоциран је са матурисаним макрофаговима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Baud V, Chissoe SL, Viegas-Pequignot E, Diriong S, N'Guyen VC, Roe BA, Lipinski M (1995). „EMR1, an unusual member in the family of hormone receptors with seven transmembrane segments”. Genomics. 26 (2): 334—44. PMID 7601460. doi:10.1016/0888-7543(95)80218-B.
- ^ McKnight AJ, Gordon S (1998). „The EGF-TM7 family: unusual structures at the leukocyte surface”. J Leukoc Biol. 63 (3): 271—80. PMID 9500513.
- ^ „Entrez Gene: EMR1 egf-like module containing, mucin-like, hormone receptor-like 1”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г..
- ^ Leenen PJ, de Bruijn MF, Voerman JS, Campbell PA, van Ewijk W (1994). „Markers of mouse macrophage development detected by monoclonal antibodies”. J. Immunol. Methods. 174 (1-2): 5—19. PMID 8083537.
- ^ Yona, Stacey (2011). Adhesion-GPCRs. Springer. стр. 1—200. ISBN 978-1-4419-7912-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- McKnight AJ, Macfarlane AJ, Seldin MF, Gordon S (1998). „Chromosome mapping of the Emr1 gene”. Mamm. Genome. 8 (12): 946. PMID 9383301. doi:10.1007/s003359900633.
- Carver EA, Hamann J, Olsen AS, Stubbs L (2000). „Physical mapping of EMR1 and CD97 in human Chromosome 19 and assignment of Cd97 to mouse Chromosome 8 suggest an ancient genomic duplication”. Mamm. Genome. 10 (10): 1039—40. PMID 10501980. doi:10.1007/s003359901157.
- Lin HH; Stacey M; Hamann J; et al. (2000). „Human EMR2, a novel EGF-TM7 molecule on chromosome 19p13.1, is closely related to CD97”. Genomics. 67 (2): 188—200. PMID 10903844. doi:10.1006/geno.2000.6238.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res.. 14 (10Б): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Yona, Stacey (2011). Adhesion-GPCRs. Springer. стр. 1—200. ISBN 978-1-4419-7912-4.
