Флавоноид

Флавоноиди (биофлавоноиди) (од лат. flavus са значењем жуто) су класа биљних секундарних метаболита. Флавоноиди су се оригинално називали витамин П, вероватно због утицаја које имају на пермеабилност васкуларних капилара, али се у данашње време овај термин ретко користи .^[1]

По IUPAC номенклатури,^[2] они се могу класификовати у:

флавоноиди, изведени из 2-фенилхромен-4-он (2-фенил-1,4-бензопирон) структуре (примери су: кверцетин, рутин).
изофлавоноиди, изведени из 3-фенилхромен-4-он (3-фенил-1,4-бензопирон) структуре
неофлавоноиди, изведени из 4-фенилкумарин (4-фенил-1,2-бензопирон) структуре.

Ове три флавоноидне класе садрже кетонске групе, те су флавоноиди и флавоноли.

Биофлавоноиди

Постоји велики број биофлавоноида. До сада је идентификовано преко 800 различитих биофлавоноида, а најпознатији су кверцетин, антоцијанини, катехини, рутин, хесперидин и др. Многи од њих су заправо пигменти у воћу и поврћу. Постоје бројни научни подаци о њиховом благотворном учинку на организам, мада истраживања које би дала необориве доказе за те тврдње још увек недостају.

Улоге у организму

Неки научници биофлавоноиде називају C-комплексом пошто се често налазе заједно са витамином C. Многа истраживања о биофлавоноидима говоре о њиховим могућим улогама у организму. За сада је доста поуздано доказано да биофлавоноиди могу позитивно да утичу на оштећену функцију капилара и вена. Бројне студије су показале да би биофлавоноиди имају антитромботска својства. Показано је и да су бројни биофлавоноиди моћни антиоксиданси, тј. да спречавају оштећење ћелија које узрокују слободни радикали, нуспродукти оксидативног метаболизма. Неки биофлавоноиди се користе у прехрамбеној индустрији као додаци храни ради спречавања оксидације масти, али и за повећање хранљиве и биолошке вредности такве хране.

С друге стране, све се више истражује улога биофлавоноида у метаболизму и функцији аскорбинске киселине, тј. витамина C у организму. За сада нема поузданог доказа, али се верује да витамин C и биофлавоноиди заједнички доприносе позитивним учинцима на имунског система. Постоје и истраживања која индицирају позитиван учинак биофлавоноида на превенцију срчаних болести, рака, па и на антиинфективна својства неких биофлавоноида.

Једна мала студија је показала да појединачно кориштени витамин C и флавоноид из агрума, хесперидин, немају никакво дејство на симптоме менопаузе. Заједно су, међутим, уклонили "валунге" код већине од 94 жена које су суделовале у испитивању.^[3]

Пошто се биофлавоноиди не сматрају витаминима нити неопходним материјама за сада не постоји препоручена дневна доза уноса биофлавоноида, али бројни научници верују да прехрана с пуно биофлавоноида из воћа и поврћа може да спречи развој срчаних болести и многих тумора.

Референце

^ Mobh, Shiro (1938). „Research for Vitamin P”. The Journal of Biochemistry.
^ Флавоноидс (исофлавоноидс анд неофлавоноидс)., ИУПАЦ Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy
^ Frankel, E.N; German, J.B; Kinsella, J.E; Parks, E.; Kanner, J. (1993). „Inhibition of oxidation of human low-density lipoprotein by phenolic substances in red wine”. Lancet. 341 (8843): 454—57. doi:10.1016/0140-6736(93)90206-V. .

Литература

Андерсен, Ø.M. / Маркхам, К.Р. Flavonoids: Chemistry, Biochemistry and Applications. CRC Press. 2006. ISBN 978-0-8493-2021-7. .
Grotewold, Erich (2007). The Science of Flavonoids. ISBN 978-0-387-74550-3. . Спрингер.

Види још

Спољашње везе

Флавоноидни садржај хране
„Flavonoidi”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2005. г. Приступљено 29. 02. 2012.

[1] Mobh, Shiro (1938). „Research for Vitamin P”. The Journal of Biochemistry.

[iupac-2] Флавоноидс (исофлавоноидс анд неофлавоноидс)., ИУПАЦ Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy

[3] Frankel, E.N; German, J.B; Kinsella, J.E; Parks, E.; Kanner, J. (1993). „Inhibition of oxidation of human low-density lipoprotein by phenolic substances in red wine”. Lancet. 341 (8843): 454—57. doi:10.1016/0140-6736(93)90206-V. .

[1]

[2]

[3]