ОПН3
| Опсин 3 (енцефалопсин, панопсин) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ОПН3; ЕЦПН | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606695 МГИ: 1338022 ХомолоГене: 40707 ИУПХАР: ОПН3 ГенеЦардс: ОПН3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 23596 | 13603 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000054277 | ЕНСМУСГ00000026525 | |||||||||
| УниПрот | Q9Х1Y3 | Q3КР48 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001030011 | НМ_010098 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001025182 | НП_034228 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 239.82 - 239.87 Мб |
Цхр 1: 177.5 - 177.53 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
OPN3, или Опсин-3, је протеин који је код човека кодиран OPN3 геном.[1][2][3] Алтернативно сплајсовање овог гена производи више транскриптних варијанти, које кодирају различите протеинске изоформе.
Функција
[уреди | уреди извор]Опсини су чланови фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. Осим визуелних опсина, сисари поседује неколико фоторецептивних не-визуелних опсина који су изражени у ткивима изван ока. Ген опсина-3 је у знатној мери изражен у мозгу и тестисима, а у малој мери и у јетри, материци, срцу, плућима, скелеталним мишима, бубрезима, и панкреасу. Овај гене исто тако може да буде изражен у мрежњачи. Овај протеин поседује каноничке особине фоторецептивних опсина.[3]
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Blackshaw S, Snyder SH (1999). „Encephalopsin: a novel mammalian extraretinal opsin discretely localized in the brain”. J Neurosci. 19 (10): 3681—90. PMID 10234000.
- ^ Halford S, Freedman MS, Bellingham J, Inglis SL, Poopalasundaram S, Soni BG, Foster RG, Hunt DM (2001). „Characterization of a novel human opsin gene with wide tissue expression and identification of embedded and flanking genes on chromosome 1q43”. Genomics. 72 (2): 203—8. PMID 11401433. doi:10.1006/geno.2001.6469.
- ^ а б „Entrez Gene: OPN3 opsin 3 (encephalopsin, panopsin)”. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г..
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Bonaldo MF; Lennon G; Soares MB (1997). „Normalization and subtraction: two approaches to facilitate gene discovery.”. Genome Res.. 6 (9): 791—806. PMID 8889548. doi:10.1101/gr.6.9.791.
- Halford S; Bellingham J; Ocaka L; et al. (2002). „Assignment of panopsin (OPN3) to human chromosome band 1q43 by in situ hybridization and somatic cell hybrids.”. Cytogenet. Cell Genet.. 95 (3-4): 234—5. PMID 12063405. doi:10.1159/000059351.
- Kasper G; Taudien S; Staub E; et al. (2003). „Different structural organization of the encephalopsin gene in man and mouse.”. Gene. 295 (1): 27—32. PMID 12242008. doi:10.1016/S0378-1119(02)00799-0.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Alam NA; Gorman P; Jaeger EE; et al. (2004). „Germline deletions of EXO1 do not cause colorectal tumors and lesions which are null for EXO1 do not have microsatellite instability.”. Cancer Genet. Cytogenet.. 147 (2): 121—7. PMID 14623461. doi:10.1016/S0165-4608(03)00196-1.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res.. 14 (10Б): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Gregory SG; Barlow KF; McLay KE; et al. (2006). „The DNA sequence and biological annotation of human chromosome 1.”. Nature. 441 (7091): 315—21. PMID 16710414. doi:10.1038/nature04727.
