Пређи на садржај

Плазмалоген

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример фосфатидилетаноламинског плазмалогена са карактеристичном винилном етарском везом у сн-1 позицији и естарском везом у сн-2 позицији

Плазмалогени су тип етарских фосфолипида, који је особен по присуству винил етарске везе у сн-1 позицији и естарске везе у сн-2 позицији[1][2][3]. Код сисара, сн-1 позиција је типично изведена из C16:0, C18:0, или C18:1 масних алкохола, док је сн-2 позиција углавном попуњена полинезасићеним масним киселинама. Најчешће чеоне групе присутне у плазмалогенима сисара су етаноламин (плазманилетаноламини) или холин (плазменилхолини). Биогенеза плазмалогена одвија се у пероксизомима[4].

Патологија

[уреди | уреди извор]

Један од најозбиљнијих пероксизомалних поремећаја је Зелвегеров синдром, који представља смањену функцију или потпуно одсуство пероксизома. Смањена функција је последица мутација на протеинима мембране пероксизома.[5]. Један вид ове болести огледа се у дефицијенцији ензима који учествују у синтези плазмалогена[4]. Како је плазмалоген једна од кључних компонента у производњи мијелина, Зелвегеров синдром доводи до дисмијелинизације и неуродегенеративног аспекта ове болести[4].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nagan, N.; Zoeller, R. A. (2001). „Plasmalogens: Biosynthesis and functions”. Progress in Lipid Research. 40 (3): 199—229. PMID 11275267. doi:10.1016/S0163-7827(01)00003-0. 
  2. ^ Gorgas, K.; Teigler, A.; Komljenovic, D.; Just, W. W. (2006). „The ether lipid-deficient mouse: Tracking down plasmalogen functions”. Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research. 1763 (12): 1511—1526. PMID 17027098. doi:10.1016/j.bbamcr.2006.08.038. 
  3. ^ Moser, A. B.; Steinberg, S. J.; Watkins, P. A.; Moser, H. W.; Ramaswamy, K.; Siegmund, K. D.; Lee, D. R.; Ely, J. J.; Ryder, O. A. (2011). „Human and great ape red blood cells differ in plasmalogen levels and composition”. Lipids in Health and Disease. 10: 101. PMC 3129581 Слободан приступ. PMID 21679470. doi:10.1186/1476-511X-10-101. 
  4. ^ а б в Zellweger, Hans (12. 11. 2008). „The Cerebro-Hepato-Renal (Zellweger) Syndrome And Other Peroxisomal Disorders”. Developmental Medicine & Child Neurology. 29 (6): 821—829. doi:10.1111/j.1469-8749.1987.tb08833.x. 
  5. ^ others], Bruce Alberts [and seven (2014). Essential cell biology (Фоуртх едитион. изд.). New York, NY: Garland Science. ISBN 978-0-8153-4454-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]