Пређи на садржај

Ресвератрол

С Википедије, слободне енциклопедије
Ресвератрол
Цхемицал 9–69 струцтуре оф транс-ресвератрол
Цхемицал струцтуре оф транс-ресвератрол
Цхемицал струцтурес оф цис- анд транс-ресвератролс
Хемијске структуре cis- ((Z)-ресвератрол, лево) и trans-ресвератрол ((Е)-ресвератрол, десно)[1]
Називи
Други називи
trans-3,5,4'-Трихидроксистилбен;
3,4',5-Стилбенетриол;
транс-Ресвератрол;
(Е)-5-(p-Хидроксистирил)ресорцинол;
(Е)-5-(4-хидроксистирил)бензен-1,3-диол
Идентификација
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.121.386
KEGG[2]
RTECS CZ8987000
UNII
  • Oc2ccc(C=Cc1cc(O)cc(O)c1)cc2
Својства
C14H12O3
Моларна маса 228,25 g·mol−1
Агрегатно стање Бели прах
Тачка топљења 261 - 263 °C[5]
Растворљивост у вода 0,03 g/L
Растворљивост у ДМСО 16 g/L
Растворљивост у етанол 50 g/L
λmax 304 nm (trans-ресвератрол, у води)
286 nm (cis-ресвератрол, у води)[1]
Опасности
Безбедност приликом руковања Фисхер Сциентифиц[5]
Сигма Алдрицх[6]
Р-ознаке Р36 (иритира очи)[6]
С-ознаке С26 (у случају контакта са очима, одмах их исперите са водом и тражите медицинску помоћ)[6]
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
23.2 µМ (5.29 г)[7]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Зелена квачицаДа верификуј (шта је Зелена квачицаДаRed КрстићНе ?)
Референце инфокутије

Ресвератрол (3,5,4'-трихидрокси-транс-стилбен) је стилбеноид, тип природног фенола, и фитоалексин који производи више биљака кад су нападнуте патогенима као што су бактерије или гљиве.

Ефекти ресвератрола су тема бројних студија на животињама и људима. Његови ефекти на животни век многих модел организама су контроверзни.[8] У експериментима на мишевима и пацовима, запажено је антиканцерно и антиинфламаторно дејство, снижавање нивоа крвног шећера и други корисни кардиоваскуларни ефекти. Код људи, су ти ефекти генерално позитивни, али су изражени у мањој мери.[9] У једном клиничком испитивању, екстремно високе дозе (3–5 г) ресвератрола, у посебно дизајнираној формулацији којом се повећава биодоступност, су знатно снизили нивое крвног шећера.[10] Та 28 дана дуга студија фазе 1б је спроведена у Индији, и објављена 2008.[11] Мада постоје тврдње у штампи да ресвератрол манифестује антистаросно дејство,[12] оне за сад нису засноване на ригорозним научним подацима. Истраживања ресвератрола су у својој раној фази и дуготрајни ефекти суплементације код људи нису познати.[13][14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Camont, L; Cottart, C; Rhayem, Y; Nivetantoine, V; Djelidi, R; Collin, F; Beaudeux, J; Bonnefontrousselot, D (2009). „Simple spectrophotometric assessment of the trans-/cis-resveratrol ratio in aqueous solutions”. Analytica Chimica Acta. 634 (1): 121—8. PMID 19154820. doi:10.1016/j.aca.2008.12.003. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ а б Resveratrol MSDS on Fisher Scientific website Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. новембар 2012)
  6. ^ а б в Ресвератрол МСДС он www.сигмаалдрицх.цом
  7. ^ LP, Bechmann; Zahn; Gieseler; Fingas; Marquitan; Jochum; Gerken; Friedman; Canbay; et al. (јун 2009). „Resveratrol amplifies profibrogenic effects of free fatty acids on human hepatic stellate cells”. Hepatol. Res.. 39 (6): 601—8. PMC 2893585 Слободан приступ. PMID 19207580. doi:10.1111/j.1872-034X.2008.00485.x. 
  8. ^ Bass TM, Weinkove D, Houthoofd K, Gems D, Partridge L (2007). „Effects of resveratrol on lifespan in Drosophila melanogaster and Caenorhabditis elegans”. Mech. Ageing Dev.. 128 (10): 546—52. PMID 17875315. doi:10.1016/j.mad.2007.07.007. 
  9. ^ „Micronutrient Information Center: Resveratrol”. Linus Pauling Institute at Oregon State University. Приступљено 13. 1. 2012. 
  10. ^ Elliott PJ, Jirousek M (2008). „Sirtuins: novel targets for metabolic disease”. Curr Opin Investig Drugs. 9 (4): 371—8. PMID 18393104. 
  11. ^ „Sirtris Announces Positive Results with Proprietary Version of Resveratrol, SRT501, in a Phase 1b Type 2 Diabetes Clinical Study - Drugs.com MedNews”. Press Release. Drugs.com. 7. 1. 2008. Архивирано из оригинала 05. 02. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  12. ^ „Pharma seeks genetic clues to healthy aging”. Reuters. 6. 4. 2010. 
  13. ^ Тхе Цоннецтицут Пост, "Селлинг ресвератрол: Wондер друг ор снаке оил?," 08/04/2009, бy Мелисса Хеалy фор тхе Лос Ангелес Тимес неwс сервице
  14. ^ Gehm BD, McAndrews JM, Chien PY, Jameson JL (1997). „Resveratrol, a polyphenolic compound found in grapes and wine, is an agonist for the estrogen receptor”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 94 (25): 14138—43. PMC 28446 Слободан приступ. PMID 9391166. doi:10.1073/pnas.94.25.14138. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]