Семикарбазон



У органској хемији, семикарбазон је дериват имина формиран путем реакције кондензације између кетона или алдехида и семикарбазида. Они се класификују као имински деривати пошто се формирају реакцијом алдехида или кетона са терминалном -НХ2 групом семикарбазида, који се понашају веома слично примарним аминима.
Формирање
[уреди | уреди извор]- Из кетона
- Х2ННХЦ(=О)НХ2 + РЦ(=О)Р → Р2C=ННХЦ(=О)НХ2
- Из алдехида
- Х2ННХЦ(=О)НХ2 + РЦХО → РЦХ=ННХЦ(=О)НХ2
На пример, семикарбазон ацетона би имао структуру (ЦХ3)2C=ННХЦ(=О)НХ2.
Својства и примене
[уреди | уреди извор]Неки семикарбазони, као што је нитрофуразон, и тиосемикарбазони имају антивирално и антиканцерно дејство, обично посредовано везивање за бакар или гвожђе у ћелијама. Многи семикарбазони су кристалине материје, које су корисне при идентификацији родитељских алдехида/кетона путем анализе тачке топљења.[1]
Тиосемикарбазон
[уреди | уреди извор]Тиосемикарбазон је аналог оф семикарбазона који садржи атом сумпора уместо атома кисеоника.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Williamson, Kenneth L. (1999). Macroscale and Microscale Organic Experiments, 3rd ed.. Boston: Houghton-Mifflin. стр. 426—7. ISBN 0-395-90220-7.