Стибофен
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Идентификатори | |
| CAS број | 23940-36-5  |
| ATC код | P02BX03 (WHO) |
| PubChem | CID 16683091 |
Стибофен је органско једињење, које садржи 12 атома угљеника и има молекулску масу од 769,119 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 16 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 6 |
| Particioni koeficijent[1] (ALogP) | -9,3 |
| Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | 0,2 |
| Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 636,8 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci.. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem.. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Stibophen Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. септембар 2018)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
