ТАС2Р5
| Рецептор укуса тип 2 члан 5 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р5; Т2Р5 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605062 ХомолоГене: 49580 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р5 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 54429 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000127366 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q9НYW4 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_018980.2 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_061853.1 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 141.49 - 141.49 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 5 је протеин који је код људи кодиран TAS2R5 геном..[1]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 7.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Entrez Gene: TAS2R5 taste receptor, type 2, member 5”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г..
Литература
[уреди | уреди извор]- Kinnamon SC (2000). „A plethora of taste receptors.”. Neuron. 25 (3): 507—10. PMID 10774719. doi:10.1016/S0896-6273(00)81054-5.
- Margolskee RF (2002). „Molecular mechanisms of bitter and sweet taste transduction.”. J. Biol. Chem.. 277 (1): 1—4. PMID 11696554. doi:10.1074/jbc.R100054200.
- Montmayeur JP, Matsunami H (2002). „Receptors for bitter and sweet taste.”. Curr. Opin. Neurobiol.. 12 (4): 366—71. PMID 12139982. doi:10.1016/S0959-4388(02)00345-8.
- Chandrashekar J, Hoon MA, Ryba NJ, Zuker CS (2007). „The receptors and cells for mammalian taste.”. Nature. 444 (7117): 288—94. PMID 17108952. doi:10.1038/nature05401.
- Dias Neto E; Correa RG; Verjovski-Almeida S; et al. (2000). „Shotgun sequencing of the human transcriptome with ORF expressed sequence tags.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 97 (7): 3491—6. PMC 16267
. PMID 10737800. doi:10.1073/pnas.97.7.3491. - Adler E; Hoon MA; Mueller KL; et al. (2000). „A novel family of mammalian taste receptors.”. Cell. 100 (6): 693—702. PMID 10761934. doi:10.1016/S0092-8674(00)80705-9.
- Chandrashekar J; Mueller KL; Hoon MA; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors.”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
- Firestein S (2000). „The good taste of genomics.”. Nature. 404 (6778): 552—3. PMID 10766221. doi:10.1038/35007167.
- Matsunami H, Montmayeur JP, Buck LB (2000). „A family of candidate taste receptors in human and mouse.”. Nature. 404 (6778): 601—4. PMID 10766242. doi:10.1038/35007072.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Scherer SW; Cheung J; MacDonald JR; et al. (2003). „Human chromosome 7: DNA sequence and biology.”. Science. 300 (5620): 767—72. PMC 2882961 . PMID 12690205. doi:10.1126/science.1083423.
- Hillier LW; Fulton RS; Fulton LA; et al. (2003). „The DNA sequence of human chromosome 7.”. Nature. 424 (6945): 157—64. PMID 12853948. doi:10.1038/nature01782.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res.. 14 (10Б): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Fischer A, Gilad Y, Man O, Pääbo S (2005). „Evolution of bitter taste receptors in humans and apes.”. Mol. Biol. Evol.. 22 (3): 432—6. PMID 15496549. doi:10.1093/molbev/msi027.
- Go Y, Satta Y, Takenaka O, Takahata N (2006). „Lineage-specific loss of function of bitter taste receptor genes in humans and nonhuman primates.”. Genetics. 170 (1): 313—26. PMC 1449719 . PMID 15744053. doi:10.1534/genetics.104.037523.
