1398
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1398. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — У Босну проваљује турска војска (Бајазитови синови и Стефан Лазаревић као вазал), али трпи од јаке зиме и великог снега - војвода Хрвоје Вукчић, присталица Ладислава Напуљског, осумњичен за саучесништво.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Краљ Жигмунд борави у Славонији, где сакупља војску против војводе Хрвоја.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Услед нереда у Босни, присталице краљице Јелене (Николићи и Радивојевићи) траже уточиште на дубровачкој територији.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Дубровчани пребацили у свој град Катарину-Јелену, жену Сандаља Хранића, из Будве, где се она више није осећала безбедно.
мај
[уреди | уреди извор]- мај — Радич Санковић се ослободио захваљујући метежима у Босни (био заточен 1391, због продаје Конавла Дубровнику).
- мај — Стефан Остоја нови босански краљ, након што је Јелену срушила властела (Вукчић, Хранић, Раденовић).
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Кнез Прибоје Масновић, заповедник Високог, добио дубровачко грађанство.
- 30. јун — Јианвен ("Установљење грађанске врлине", особно име Зху Јунwен) постаје други цар из династије Минг.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Краљ Жигмунд провалио у Хрвојев посед, до Врбаског града, али поражен.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Хрвоје Вукчић у контранападу заузео дубичку жупанију од Емерика Бубека, вранског приора.
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Тимур упао у Делхијски Султанат.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Краљ Жигмунд у Илоку (нови напад на Босну, такође неуспешан); Остоја проводи зиму у Усори са војском и великашима
Децембар
[уреди | уреди извор]- 18. децембар — Монголски војсковођа Тамерлан заузео је индијски град Делхи.
Током године
[уреди | уреди извор]- После похода у Босну: Завера Новака Белоцрквића и Николе Зоића против кнеза Стефана Лазаревића, који га оптужују пред Бајазитом за везе са Угрима - Новак погубљен, Зоић се замонашио.
- Мајка Стефана Лазаревића кнегиња Милица (монахиња Евгенија) и монахиња Јефимија одлазе у мисију код Бајазита где оправдавају Стефана од оптужби за неуспех босанског похода, на повратку доносе мошти свете Петке у Србију.
- Први пут се спомиње назив Ваљево (раније Градац).
- Француска црква повлачи подршку антипапи Бенедикту XIII, започиње петогодишња опсада његове палате у Авињону.
- Побуна у Србији (1398) Никола Зојић, српски властелин, господар рудничког краја заједно са Новаком Белоцрквићем је покушао да организује побуну против Стефана Лазаревића, али је побуна откривена пре него што је и почела; Белоцрквић је погубљен, а Зојића и његове заверенике је Радич Поступовић потерао у тврђаву Острвица, где су се утврдили. Посредством књегиње Милице, сукоб је заустваљен, а Зојић је са породицом морао да се замонаши.