1703

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1680-е 1690-е 1700-е 1710-е 1720-е
Године:	1700 1701 1702 1703 1704 1705 1706
1703 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1703. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 4. јануар — 70 Срба црногораца је погинуло у нападу на тврђаву Бесац изнад Вирпазара.
• 9. јануар — Око десет година након разорног земљотреса, Порт Ројал на Јамајци је опустошен у пожару.
• 14. јануар — Три јака земљотреса за 19 дана у централним Апенинима, близу Норције, Монтереалеа и Л'Аквиле - број жртава се процењује на 10.000.
• 30. јануар — Четрдесет седам ронина испунило је свој завет - посекли су Киру Јошинаку и осветили свог господара Асана Наганорија.

• 8. март — Цар Леополд наређује Подделегираној комисији у Будиму да забрани Арсенију III коришћење патријаршке титуле, којом окупља око себе следбенике православне вере на широком подручју.
• 10. март — Рат за шпанско наслеђе: Французи под маршалом де Виларом заузимају Кал на Рајни.
• 11. март — Герасим, игуман манастира Крка, стиже у Русију са захтевом за братимљење - Цар Петар наређује помоћ у новцу и одећи.
• март — Рат за шпанско наслеђе на Карибима: Енглези безуспешно опседају Гвадалупе.
• март — Добивши дозволу уместо смртне казне, 46 од 47 ронина изводе ритуални сепуку и прелазе у легенду.
• 29. март — Велики северни рат: Пољско-руска војска поражена у бици код Саладина, у северној Литванији.

• 9. април — Пошто наредба из 1700. године није спроведена, цар Леополд наређује да се „шизматици“ истребе из Печуја - само католичким Србима је дозвољено да буду грађани Печуја.
• април — Устанак међу Србима између Драве и Дунава.
• април — Херцеговац Реџеп-паша Шеић убијен је у Дробњацима.
• април — Рат за шпанско наслеђе на Рајни: Опсада Бона.

• 1. мај — Велики северни рат у Пољској: Битка код Пултуска - Шведски краљ Карло XII побеђује Саксонце.

• 12. мај — Петар Велики заузима шведску тврђаву Нијенсканс у Ингерскају, на ушћу Неве у Балтичко море. Назива је Шлетбург („Град на врату“ или „Сужавање“).
• 12. мај — Манифест из Брезна у Пољској (сада Бережани у Украјини): Ракоци позива на устанак.
• 15. мај — Војвода од Марлбороа заузима Бон, који су држали Французи. Такође заузима Хи и Лимбург у данашњој Белгији. Англо-холандски „Велики план“ је да се обезбеди Антверпен и речна пловидба.
• 16. мај — Португал се придружује Великом савезу против Шпаније и Француске.
• 21. мај — Данијел Дефо је ухапшен због свог памфлета „Најкраћи пут са неистомишљеницима“ - мораће три пута да стане на стуб срама.
• 27. мај — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург.

• 3. јун — Банска крајина прелази под управу Бечког ратног савета. Краљ Леополд декретира да новоосвојена територија између Уне и Купе, ако не припада племству и цркви или се не користи за Крајину, припада Дворској комори (власништво и коришћење) - отпор локалних Срба јењава. Али цар укида Петрињску капетанију (заправо тек 1753. године), што поново изазива побуну. Укида се и Вараждински генералат, што није спроведено због Ракочијевог устанка.
• 15. јун — Мађари су се побунили против Хабзбурга под вођством Ференца II Ракоција. Устанак се већ ове године осећа у Међимурју, одакле нападају суседне штајерске крајеве. Вараждинска гранична стража, предвођена генералом Хајстером (Ханибал Јозеф Хајстер), делује против њих.
• јун — У Барањи владају немири због унијата и прогона Срба да плаћају десетину католичком свештенству - Ракочи позива Србе да му се придруже.
• јун — Алтинг данског Исланда представља попис Исланда, први комплетан попис у историји: 8.191 домаћинство са 50.358 становника, од којих је 54,6% жена.
• 20. јун — Баварски Румел - Баварска опсада Куфштајна у аустријском Тиролу: град се предаје након што пожар захвата барутану и изазива експлозију. Инсбрук пада пет дана касније без борбе.
• 26. јун — Јован Поповић-Текелијини граничари продиру на север Бихарске жупаније, побеђују Андраша Бонеа, спаљују Диосег.
• 29. јун — Куруци заузимају Бач - затим Тител, крећу се на Сегедин, али су одбијени.
• 30. јун — Битка код Екерена, близу Антверпена: Французи окружују Холанђане, али они успевају да побегну - обе стране проглашавају победу.
• 30. јун — Еуген Савојски је председник Дворског ратног савета (до 1736).
• јун — 36 херцеговачких кнежева на извору Требишњице се слажу да се супротставе новом гувернеру, заменику покојног Реџеп-паше Шеића, ако покуша да уведе било какве високе порезе.
• јун — Османске снаге почињу инвазију на западну Грузију - Гурију, Имеретију и Мингрелију.

• јул — Аустријанци се невољно повлаче из Босанског Новог и Босанске Крупе.
• 19. јул — У Истанбулу почиње инцидент у Адријанополу: јаничари, који треба да крену у рат против Грузије, буне се због кашњења плата - покрет се убрзо спаја са незадовољством одсуством султана из града и влашћу шејхула.
• 26. јул — На дан Свете Ане, Тирол је поново слободан од Бавараца.

• 9. август — Ракоцијев проглас Србима: слобода од данка ако нам се придружите, иначе клање.
• 13. август — Закон о безбедности: Шкотски парламент не прихвата енглеског наследника краљице Ане, осим под одређеним условима - краљевска сагласност за закон дата је тек прошле године, али под економским притиском, до уједињења две земље ће доћи 1707. године.
• 22. август — Инцидент у Једрену: у складу са пресудом кадије у четири тачке, султан Мустафа II је свргнут, а његов брат Ахмед III је постављен (до 1730). Шејхулислам Фејзулах Ефендија је убијен са сином Фетулахом 3. септембра.

• 1. септембар — Куруци поражени од стране граничара код Белфењера.
• 1. септембар — Петрозаводск основан у Карелији са ливницом топова и сидара.
• 7. септембар — Француски маршал д'Хостун заузео је Брајзах на Рајни.
• 12. септембар — Аустријски надвојвода Карло проглашен за краља Шпаније у Бечу, пошто ће Карло III бити у земљи од 1705-1711, имаће власт само у Каталонији. Према тајном споразуму Pactum Mutuae Successionis његов старији брат Јозеф наследиће остале хабзбуршке земље.
• септембар — Куруци избијају на Мориш - велика већина Срба стаје на страну цара. До краја овог месеца Ракоцијеви побуњеници углавном контролишу подручје северно и источно од Дунава.
• 20. септембар — Прва битка код Хехштета: Француско-баварска победа маршала де Вилара у Баварској.
• септембар — Срби између Купе и Уне из околине Новог прелазе у област између Купе и Костајнице, док се Срби католици селе у Дивуш.

• 14. октобар — Карло XII заузима Торуњ након 4,5-месечне опсаде.
• октобар — Комисија за регулисање стања у Славонији и Срему завршава свој рад: граничари су подељени на активно особље под војном управом и пореске и радне обвезнике под коморском управом. Словенска граница, чији је генерал у Осијеку, подељена је на Горњу Посавину (Градишка), Средњу (Брод) и Доњу (Рача). Подунавска граница има седиште у Петроварадину.
• октобар — Куруци заузимају Рачки Ковин (Рачкеве).
• 23. октобар — Будим и Пешта постају слободни краљевски градови.
• 25. октобар — Торински споразум: Савоја прелази на страну Великог савеза.

• 2. новембар — Царски кабинет наређује Угарској дворској канцеларији да пошаље патријарха Арсенија из Беча на југ, како би Србе одржао лојалне Аустрији и да се његови захтеви испуне.
• 11. новембар — Иван Антун Зрински умро је у затвору у Грацу - крај пороице Зринских.
• 15. новембар — Битка код Зволена: Куруци побеђују хабзбуршку војску на територији данашње Словачке.
• 15. новембар — Битка код Шпајербаха: Французи маршала д'Хостуна побеђују немачку војску која је покушала да деблокира Ландау - град капитулира истог дана.
• новембар —Трупе Шандора Карољија продиру у Аустрију, пале села око Беча.
• 30. новембар — Исак Њутн постаје председник Краљевског друштва (до смрти 1727).
• новембар — Руси граде насип на острву Котлин у Финском заливу и прву тврђаву Кронштат (првобитно Кроншлот, „крунска тврђава“).

• 7. децембар — Велика олуја погодила је јужну Енглеску - око 8.000 мртвих.
• 16. децембар — Баварско-француска војска заузима Аугзбург након опсаде.
• 27. децембар — Метуенски споразум: трговински споразум између Португала и Енглеске - бесплатан увоз енглеских вунених тканина, преференцијалан увоз португалског вина.
• 31. децембар — Земљотрес у Генрокуу, близу Еда (Токио): 5 - 10.000 људи погинуло је у земљотресу, пожару и цунамију. Нова ера, Хоеи, биће проглашена у марту.

• 3. март — Роберт Хук, енглески физичар. (* 1635).

• 16. мај — Шарл Перо, француски књижевник

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума