1860
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1860 на Викимедијиној остави.
| |
1860 је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Математичар Ирбен Леверије објавио откриће планете Вулкан, ближе Сунцу од Меркура, коју је прошлог марта наводно опазио аматерски астроном Едмонд Модесте Лескарбаулт (узалудна потрага ће трајати деценијама).
- 10. јануар — У рушењу и пожару текстилне фабрике Пембертон Милл у Лавренце, Масачусетс погинуло око 145 људи.
- 13. јануар — Шпанско-марокански рат (1859-60): Битка код Тетоуана је одлучујућа шпанска победа.
- јануар — Француз Хенри Моухот стиже у регион Ангкор и осматра Ангкор Ват.
- 21. јануар — Камило Бенсо ди Кавоур је поново премијер Пијемонт-Сардиније.
- 23. јануар — Потписан Кобден–Кевалиеров уговор о слободној трговини између Велике Британије и Француске (остао на снази до 1892).
- 23. јануар — Етијен Леноир представио у Паризу плински мотор.
- 28. јануар — Уговором из Манагве Велика Британија признаје интегритет Никарагве, предвиђена аутономија за народ Мискито.
- јануар — Поново се буди устанак Срба у Херцеговини, Турци ће тамо концентрисати 14.000 војника.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 19. фебруар — Код Нове Шкотске потонуо пароброд СС Хунгариан, 205 мртвих.
- 20. фебруар — У Новом Саду штампан први број часописа "Даница".
- 26. фебруар — Масакр у Вајоту низ злочина у Тулувату (познатом и као Индијанско острво), близу Јуреке у округу Хамболт, Калифорнија. У координисаним нападима бели досељеници су убили 80 до 250 људи из народа Вијот, углавном жена и деце, секирама, ножевима и пушкама.Напад је био део ширег калифорнијског геноцида[1].
- 28. фебруар — У Србији нови Законик о судском поступку - враћа се усменост поступка на првој судској инстанци.
- фебруар — Кнез Милош шаље у Цариград дипломатску делегацију, тражи признање наследности кнежевског достојанства за Обреновиће, исељење Турака и дозволу за нови устав (без успеха).
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Основана прва жандармеријска чета у Београду (данас Дан Жандармерије Србије).
- 5. март — Царским патентом објављено да ће се аустријско Царско веће увећати за 38 чланова.
- 8. март — У Србији укинута Касација, чиме Апелација остаје једини виши суд, са функцијом и суђења и прегледања пресуда (Касација враћена 1866).
- 9. март — У Сан Франциско стигло прво јапанско посланство у САД.
- март — Аустрија расписала зајам од 200 милиона форинти, али прикупила свега 76 милиона (годишњи дефицит је 280 милиона).
- март — Опсада Сајгона: вијетнамске снаге опселе малобројни франко-шпански гарнизон у Сајгону (до фебруара '61).
- 17. март — На Новом Зеланду избија Први таранакијски рат са Маорима око власништва над земљом.
- 22. март — Уједињење Италије: Уједињене Провинције Централне Италије (Велико Војводство Тоскана, војводства Парма и Модена и ранија папинска Ромагна) се након плебисцита прикључиле Пијемонт-Сардинији.
- 24. март — Инцидент код капије Сакурада
- 24. март — Торински уговор: Сардинија-Пијемонт даје Савоју и Ницу Француској (потврђено плебисцитима у априлу); Француској припадају и "слободни градови" Ментон и Рокуебруне-Кап-Мартин, биће основани департмани Савоје, Хауте-Савоје и Алпес-Маритимес.
- март — септембар - Тајпиншки устанак: влада шаље Армију зелене заставе на устаничку престоницу Нанкинг, али ови је убедљиво поразили.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. aприл — Кренуо Понi Експрес, повезује Ст. Јосеф, Мисури и Сакраменто, Калифорнија.
- 4. aприл — У Палерму на бурбонској Сицилији избија побуна (Риволта дела Ганциа).
- 15. aприл — У бугарској цркви у Цариграду током ускршње литургије поменуто султаново име уместо цариградског патријарха - ово је практично отцепљење од грчке цркве.
- aприл — Завршен рад комисије великих за разграничење Османског царства и Црне Горе, потписан протокол.
- aприл — Прва изложба слика у Београду: Стева Тодоровић, Павле Симић и Радован Марковић у Турском хану.
- 17. април — Црна Гора и Османско царство, после турског пораза на Граховцу, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила.
- 19. aприл — Цар Фрањо Јосип укида поделу Угарске на пет намесништава, обећава успоставу старих жупанија и сазивање угарског сабора.
- 26. aприл — Уговором из Вад-Раса окончан Шпанско-марокански рат: Мароко плаћа одштету, проширене територије шпанске Цеуте и Мелилле.
- 28. aприл — Нови прописи о зајмовима из општинских каса у Србији (жели се олакшање зајмова мање имућним сељацима).
- aприл — Влада кнеза Милоша прогања либерале у Србији.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5 - 11. мај — Експедиција Хиљаде, Ђузепе Гарибалди са 1.089 црвенокошуљаша плови из Ђенове до Марсале на Сицилији, при искрцавању има британску подршку.
- 8. мај — Јужни регион Кауца се отцепио од Гранадинске Конфедерације (Колумбије), долази до грађанског рата.
- 14. мај — Гарибалди проглашава диктатуру на Сицилији, Франческо Криспи постављен три дана касније за првог државног секретара.
- 15. мај — Битка код Калатафимија је први окршај и успех Гарибалдијевих црвенокошуљаша.
- 18. мај — Абрахам Линколн изабран на конвенцији за председничког кандидата републиканаца.
- 27 - 30. мај — Гарибалдијеви добровољци и мештани овладали Палермом.
- 29 - 31. мај — Друско-маронитски конфликт: у три дана уништено 60 села око Бејрута, убијено по више десетина Маронита и Друза; следећег лета убијено неколико хиљада хришћана, укључујући америчког и холандског конзула, Абделкадер спасао многе хришћане у Дамаску.
- 31. мај — Прва седница Царског већа Аустроугарске.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Почиње попис становништва у САД - око 31,4 милиона становника (35% више него 1850.), близу 4 милиона робова.
- 12. јун — Основана Државна банка Руске империје.
- јун — Тајпиншки устанак: прва акција јединице Фредерик Товнсенд Варда код Шангаја (зачетак Увек победничке армије).
- јун — Сен-Кантен нови гувернер Војводине уместо Шокчевића, покушава да сузбије национално врење (забрана српских тробојки, хапшења).
- 25. јун — У Србији донесени прописи о зајмовима из црквених и манастирских новаца.
- 25. јун — Фрањо II., краљ Две Сицилије, закаснело даје устав.
- 30. јун — Дебата о еволуцији у Оксфорду коју су обележили Томас Хенри Хаксли и бискуп Самуел Вилберфорце.
- јун — Полицијски послови Управе вароши Београда и формално долазе под кнежеву надлежност.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Руси основали Владивосток на Далеком истоку.
- 9. јул — Одлуком бечког Министарства правосуђа, све националности у Војводини добиле право употребе свог језика на свим судским инстанцама.
- 24. јул — Битка код Милаcа на истоку Сицилије се окончава гарибалдинском победом.
- 27. јул — Конфронтација Срба и Турака на београдској Великој пијаци.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Гарибалдијев пријатељ Нино Биxио гуши сељачку побуну у месту Бронте, касније стрељано пет мештана (Фатти ди Бронте).
- 5. август — Након што је протеран Никанор Ивановић, за митрополита црнгорско-брдског постављен Иларион II Рогановић (до 1882).
- 9. август — Сукоб Срба и Турака на Сави иза београдске Мале пијаце, с обе стране има мртвих и рањених, уредују жандармерија и војска.
- 13. август — Црногорски књаз Данило I Петровић Његош умире од последица атентата у Котору, наслеђује га синовац Никола I Петровић Његош, иницијативи кнегиње Даринке (до 1918, од 1910 са краљевском титулом).
- 16. август — Француски експедициони корпус Беауфорт д'Хаутпоула се искрцао у Бејруту, уз османски пристанак, како би штитио хришћане.
- 21. август — Други опијумски рат: савезници заузели кинеске Тврђаве Таку близу Тиањина.
- 22. август — Гарибалди са трупама прелази Месински мореуз на италијанско копно, уз помоћ британске флоте.
- 26. август — На састанку истакнутијих аустријских и угарских чланова Појачаног царског већа донета одлука о укидању Војводине - држано у тајности до децембра.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3 - 5. септембар — Конгрес у Карлсруеу је први међународни састанак хемичара.
- 7. септембар — Гарибалди стигао у Напуљ без отпора.
- 8. септембар — Пароброд ПС Лади Елгин потонуо на језеру Мичиган након судара, око 300 мртвих.
- 10. септембар — Трупе Пијемонт-Сардиније улазе у Папинску Државу након што је тамо дошло до устанка.
- 12. септембар — Авантуриста Виллиам Вокер стрељан у Хондурасу.
- 18. септембар — Битка код Кастелфидарда, јужно од Анконе, је сардинска победа над папском војском која Пијемонт-Сардинији доноси посед региона Марше и Умбрија (папи остаје Лацио).
- 21. септембар — Битка код Паликаоа ("Битка на Мосту од осам миља") је одлучујућа англо-француска победа која им отвара пут у Пекинг.
- 21. септембар — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг..
- 22. септембар — Словени и Мађари на Царском већу изнели предлог о федеративном уређењу Хабзбуршке монархије (прихваћено 27. 9. са 34 према 17 гласова).
- 24. септембар — Грађански рат у Еквадору завршен Битком код Гуаyакуила и победом конзервативне привремене владе из Куитоа (Габриел Гарцíа Морено).
- 26. септембар — Умро српски кнез Милош Обреновић. Наслеђује га син Михаило Обреновић, чији је главни циљ ослобођење балканских народа од Турака.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Битка на Волтурну је повољнија за Гарибалдинце, али обе стране имају велике губитке.
- 7. октобар — Висока порта признаје бератом Михаила за кнеза Србије.
- 8. октобар — Успостављена телеграфска линија између Лос Анђелеса и Сан Франциска.
- 9. октобар — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца.
- 18 — 21. октобар — Стара летња палата опљачкана и спаљена од англо-француских снага из одмазде за мучење и убиство западне делегације; истовремено спаљена и Летња палата у Пекингу.
- октобар — Пекиншка конвенција окончава Други опијумски рат: нови уступци Великој Британији и Француској али и Русији и САД; легализован увоз опијума, Британији припада Ковлоон (дио Хонг Конга).
- 19. октобар — Нородом I постаје краљ Камбоџе (до 1904), на почетку је под превлашћу Сијама.
- 20. октобар — Октобарска диплома је нови устав Хабзбуршке монархије - крај апсолутизма Фрање Јосипа. и покушај аристократског федерализма.
- 21 — 22. октобар — Сицилија и Напуљ се плебисцитом изјашњавају за прикључење Пијемонт-Сардинији.
- 26. октобар — Састанак у Теану краља Виктора Емануела II и Гарибалдија.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4 - 5. новембар — Марке и Умбрија гласају за прикључење Пијемонт-Сардинији.
- 5. новембар — Почиње Опсада Гаете, последњег упоришта напуљског краља (до фебруара).
- 6. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Абрахам Линколн, победио је кандидата Демократске странке и актуелног потпредседника Џона К. Брекинриџа, као и Стивена Дагласа и Џона Бела, и тиме је постао први републикански председник САД.
- 8. новембар — Филип Христић, ванстраначка личност, на челу српске владе, у којој је у почетку и либерал Јеврем Грујић; унутрашње послове добија Никола Христић и задржава их до краја Михаилове владавине.
- 8. новембар — Књаз Никола се оженио Миленом Вукотић.
- 14. новембар — Потписана Руско-кинеска конвенција, којом је ратификовано прикључење Поамурја и Приморја Русији.
- 17. новембар — Француски авантуриста Орелие-Антоине де Тоуненс прогласио независност Краљевине Арауканије и Патагоније (траје до 1862.).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Чарлс Дикенс започиње фељтонско објављивање романа Греат Еxпецтатионс (до августа).
- 10. децембар — Бискуп Јосип Јурај Штросмајер предлаже оснивање југославенске академије у којој ће се моћи "сјединити сви бољи умови хрватски, српски, словенски и бугарски", за шта одмах дарује 50.000 форинти.
- 13. децембар — Антон вон Шмерлинг је нови министар унутарњих послова Аустријског царства (до 1865), постављен под притиском немачких либерала, ради у правцу централизма.
- децембар — Реформски рат у Мексику: конзервативна војска се предала.
- 18. децембар — Критенденов компромис је неуспешни покушај решења сецесионе кризе у САД.
- 20. децембар — Јужна Каролина је прва јужна држава САД која проглашава сецесију.
- 27. децембар — Укинуто Војводство Србија и Тамишки Банат - прикључено је Угарској а румски и илочки срез Хрватској што квари српско-хрватске односе.
- 27. децембар — Иван Мажуранић именован председником Дворског дикастерија за Хрватску и Славонију.
- 29. децембар — Поринут ХМС Вориор, прва британска оклопњача.
- децембар — Избија устанак у Херцеговини, догодине узима маха.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Настанак спора између анексиониста и аутономаша у Далмацији; Мађарска тражи повратак Међумурја.
- Кнез Михајло и књаз Данило се састају посредовањем Вука Караџића.
- У нишком санџаку донесен "Лесковачки закон": сељачка обавеза је деветина а не трећина као у Босни.
- У "Посланици Србима" руски славјанофили замерају због сарадње са католичким Хрватима; такође се не слажу са угледањем Србије на западни парламентаризам, критикују Вукове реформе.
- Први роман Јакова Игњатовића, "Милан Наранџић" - ово се може сматрати као почетак полувековног реализма у српској књижевности.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 29. јануар — Антон Чехов, руски књижевник.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Џорџ Никсон, амерички политичар
Мај
[уреди | уреди извор]- 20. мај — Едуард Бухнер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (†1924)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1931.
- 12. септембар — Екатерина Велимировић, српска монахиња.
Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 13. август — Данило Петровић, црногорски кнез
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Артур Шопенхауер, немачки филозоф
- 26. септембар — Милош Обреновић, српски кнез
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „FROM CALIFORNIA.; The Humboldt Butchery of Indian Infants and Women-Jacob Elyea Hanged Bogus Mining Stories A Solid Ledge of Gold at Jacksonville Items About Town, & c. (Published 1860)” (на језику: енглески). 1860-04-12. Приступљено 2025-08-27.
