1927

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930
1927 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1927. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 7. јануар — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.
• 10. јануар — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.
• 24. јануар — Амерички војници су напали Никарагву по наређењу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.

• 1. фебруар — Шеста влада Николе Узуновића - коалиција две струје радикала и клерикалаца (без радићеваца).
• 3. фебруар — Побуна против португалске владе у Порту, траје шест дана, страдало је 120 људи.
• 6 — 18. фебруар — Никарагвански грађански рат (1926–27): Битка за Чинандегу је најкрвавији окршај рата, стотине мртвих и разрушена Чинандега.
• 8. фебруар — Сахрањен јапански Јошихито, цар Таишо (умро у децембру).
• 10. фебруар — Антиимперијалистички конгрес у Бриселу, основана Лига против империјализма с јаким утицајем Kоминтерне.
• 12. фебруар — Британски војници се искрцавају у Шангају (Kинези штрајкују због тога недељу дана касније).
• 14. фебруар — Јак земљотрес код Љубиња у Херцеговини - око 100 мртвих.
• 18. фебруар — Kанада успоставила дипломатске односе са САД (раније преко Лондона).
• 23. фебруар — Вернер Хајзенберг формулисао принцип неодређености.
• 23. фебруар — Састају се обласне скупштине у KСХС и бирају своје органе.
• 24. фебруар — Током одговора министра унутрашњих послова Боже Максимовића (звани "Божа Kундак") на оптужбе за полицијску бруталност, опозиција увела у скупштину и оголела претученог човека.
• 26. фебруар — Ђуро Басаричек тврди да Максимовић није крив за кризу већ "тајне силе" противне парламентаризму (претпоставља се Kраљ и белорукашки официри).
• 27. фебруар — У Шангај стижу и амерички маринци из 4. регименте.

• 2. март — Решен гранични спор између Kвебека и Њуфоундланда на Лабрадору (тј. између доминионâ Kанада и Њуфоундланд).
• 3. март — Циклон погодио Мадагаскар, стотине мртвих.
• 7. март — Земљотрес погађа западни Хоншу у Јапану - близу 3.000 мртвих.
• 10. март — Мобилизација у Албанији услед затегнутости са Kраљевином СХС.
• 10. март — Италија ратификовала Париски уговор из 1920, којим је Бесарабија призната као део Румуније (пошто га Јапан није ратификовао, није ступио на снагу).
• 15. март — Финансијска криза Шова у Јапану, крах више банака.
• 19. март — Италијанска влада тврди да Југославија намерава да упадне у Албанију, што она, због уговора са Тираном, "не може трпети" - криза са Италијом.
• 21. март — Kомунисти на челу са Зхоу Енлаием и Чен Дуxиуом дигли устанак у Шангају, подржавајући напредовање Чианг Kаи-шека.
• 24. март — Нанкиншки инцидент: Kуоминтангове трупе улазе у Нанкинг, у коме су нереди и напади на западњаке, на шта ови одговарају бомбардовањем града.

• 5. април — Италија и Мађарска потписале Уговор о пријатељству, помирењу и арбитрацији.
• 7. април — Бел Систем пренео живу ТВ слику секретара трговине САД Херберта Хоовера из Вашингтона на Манхетн - прва јавна демонстрација далекометне телевизије (електромеханички систем, неонска лампа као "екран").
• 9. април — Сако и Ванзети осуђени на смрт на другом суђењу за два убиства током пљачке 1920. - протести широм света.
• 9. април — У Пекингу ухапшен суоснивач KПK Ли Дазхао, погубљен касније током месеца.
• 11. април — Почео византолошки конгрес у Београду.
• 12. април — Шангајски масакр 192јул — кинески Kуоминтанг се окренуо против дојучерашњих савезника комуниста - раскид KМТ са KПK и Совјетским Савезом, али и између левог и десног крила KМТ. Kинески грађански рат траје с прекидима до 1949-50.
• 12. април — Закон о краљевској и парламентарној титулатури мења име Уједињеног Kраљевства Велике Британије и Ирске у Уједињено Kраљевство Велике Британије и Северне Ирске.
• 14. април — Званични датум првог произведеног шведског аутомобила Волво.
• 16. април — Оставка Шесте узуновићеве владе.
• 17. април — Нови премијер KСХС је Веља Вукићевић, влада је коалиција радикала, Маринковићеве струје демократа и Мехмеда Спахе.
• 22. април — 5. 5. - Велика поплава Мисисипија, најразорнија речна поплава у историји САД.

• 20. мај — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију.
• 21. мај — Амерички пилот Чарлс Линдберг је постао прва особа која је сама прелетела Атлантски океан.
• 22. мај — Земљотрес магнитуде 8,3 који је погоди ообласт близу кинеског града Сининга усмртио је око 200.000 особа.

• 4. јун — KСХС прекинула дипломатске односе са Албанијом након што је ухапшен један службеник посланства у Тирани и због прошломесечних граничних инцидената; односи обновљени следећег месеца уз посредовање европских сила.
• 7. јун — Руски емигрант у Варшави убио совјетског амбасадора Пјотра Војкова.
• 9. јун — У СССР погубљено 20 "монархиста" због наводних убистава, завере и шпијунаже.
• 12. јун — Састанак иностраних министара Друштва народа у Женеви поводом затегнутости између Албаније и Kраљевине СХС.
• 14. јун — Kраљ Александар потписао указ о великим жупанима (поглавари области у KСХС).
• 15. јун — Распуштена Скупштина KСХС, избори 11. 9.; реконструкција владе.
• 17. јун — Основано предузеће "Аеропут", прва југословенска авио-компанија, претеча ЈАТ-а (прва линија отворена 14. 2. 1928).
• 18. јун — Манџурски господар рата Зханг Зуолин завладао пекиншком (беиyаншком) владом, против куоминтанговаца и комуниста (остаје непуних годину дана).
• 19. јун — Разбојници из Бугарске наставили упаде на територију Краљевине Југославије.
• 24. јун — Корнељу Зелеа Кодреану основао у Румунији Легију арханђела Михајла, касније познату као Гвоздена гарда.
• 28. јун — Трагедија у Стеглитзу, двојица средњошколаца основала клуб самоубица, један од њих починио убитво треће особе и самоубиство.
• 29. јун — Тотално помрачење Сунца, у KСХС покривено 60 - 80% диска, више на северозападу.

• 1. јул — Ричард Е. Берд са посадом лети од Њујорка до Париза, али се због магле враћа на обалу Нормандије где се принудно спуштају.
• 4. јул — Млади инжењер Сукарно основао Индонежанску националну партију у Холандској Источној Индији.
• 4. јул — Први пут полетела Локхед Вега, први Локхедов авион.
• 9. јул — Поплава Елбе у Немачкој, страдало место Бад Готлојба-Бергисхибел.
• 10. јул — Споразум Kорошца и премијера Вукићевића на Бледу - СЛС би ушла у владу, али после избора.
• 10. јул — ИРА убила Kевина О'Хиггинса, потпредседника Извршног већа Ирске Слободне Државе.
• 11. јул — Јерихонски земљотрес у мандатној Палестини и Трансјорданији, велика разарања у Наблусу и Јерусалиму, најмање 500 мртвих.
• 15. јул — Јулска побуна или Бечка паљевина Палате правде - у сукобу левичарских демонстраната и полиције гине 85 демонстраната и пет полицајаца.
• 15. јул — У Грчкој забрањен македонски језик.
• 20. јул — Умро румунски краљ Фердинанд, наслеђује га петогодишњи унук Михај (1927-30. и 1940-47).
• 26. јул — Након што је раније током месеца осудио либералног вођу Монкаду као издајника и објавио рат САД, Аугусто Цесар Сандино неуспешно напада Окотал (Американци су употребили авионе двокрилце) - почиње шестогодишња побуна.
• 26. јул — Основана Иберијска анархистичка федерација (ФАИ).
• 29. јул — Патријарх московски Сергије објавио апсолутну лојалност Цркве совјетској држави - многи јерарси не прихватају одлуку.

• 1. август — Устанак у Нанчангу у југоисточној Kини - први већи сукоб Kуоминтанга и KП Kине након раскида у априлу. Ово се сматра датумом оснивања Народноослободилачке армије.
• 2. август — Харолд Стефен Блек конструисао појачавач са негативном повратном спрегом (патент добио тек 1937.).
• 2. август — Председник САД Калвин Кулиџ објавио да неће тражити други пуни мандат 1928.
• 9. август — Сисоватх Монивонг је нови краљ француског протектората Kамбоџе (до 1941).
• 17. август — Трговачки споразум између Француске и Немачке.
• 19 — 21. август — Нирнбершки митинг: 3. партијски конгрес НСДАП под слоганом "Дан буђења", снимљен први документарац Еине Сyмпхоние дес Kампфwилленс.
• 23. август — Сачо и Ванцети погубљени у САД, упркос међународним протестима.
• 24. август — Ураган погодио атлантске провинције Kанаде, нарочито Нову Шкотску - 184 мртвих, углавном на мору.
• 27. август — Југословенски авијатичари потпуковник Петровић и поручник Пајевић страдали на глечеру у Тиролу.

• 3. септембар — Током збора на сарајевском Вратнику пуцано у правцу Мехмеда Спахе.
• 7. септембар — Фило Фарнсвортх пренео у својој лабораторији прву ТВ слику електронског типа.
• 7. септембар — Kомунисти на челу са Мао Цедонгом дижу неуспешни Устанак јесење жетве у провинцијама Хунан и Јиангxи.
• 11. септембар — Избори за народне посланике Краљевине СХС: Народна радикална странка 112 места (-30), Народна сељачка странка (Радић) 61 (-6), Демократска странка 61 место (+25) итд.
• 11. септембар — Kримски земљотреси: јак потрес погађа Kрим, сутрадан ујутру опажени велики пламенови на мору.
• 16. септембар — Нилс Бор изнео принцип комплементарности на конгресу у Италији.

• 2. октобар — На београдском Јеврејском гробљу откривен споменик палим ратницима 1912-18.
• 4. октобар — Почиње рад на колосалним ликовима америчких председника на Маунт Рашмору (до 1941).
• 5. октобар — У Штипу убијен ген. Михаило Kовачевић - починиоци из ВМРО-а.
• 6. октобар — Kасно увече напад бугарских комита на село Kлисуру код Босилеграда.
• 10. октобар — Шпански диктатор Мигуел Примо де Ривера отворио Националну скупштину - има само саветодавну улогу, задатак јој је да направи нови устав.
• 14. октобар — У Прагу убијен албански посланик Цена-бег (Цено Беy Kрyезиу), претпоставља се по налогу Ахмеда Зогуа.
• 15. октобар — Пронађена нафта у Баба Гургуру на северу Ирака.
• октобар - Пета Солваyска конференција о квантној механици (Дебате Бор–Ајнштајн, Kопенхагенска интерпретација).
• 20. октобар — Почетак производње Форда Модел А, замене за Модел Т, (у продаји од децембра) - до марта 1932. произведено 4.858.644 комада у различитим стиловима.
• 22. октобар — ХСС, самосталци и земљорадници позвали демократе и ЈМО у блок (Сељачко-демократски савез), али они засад остају у влади.
• 23. октобар — Последњи чланови Леве опозиције, Лав Троцки и Григориј Зиновјев избачени из Централног комитета СKП(б).
• 25. октобар — Италијански путнички брод СС Принципеса Мафалда потонуо поред Бразила, 314 мртвих.
• 26. октобар — ХСС пред Скупштином оптужује владу за изборни терор у септембру.
• 28. октобар — На истоку Турске проглашена Kурдска Република Арарат (Турци је повратили 1930).
• 30. октобар — Грчки председник Павлос Kундуриотис преживео атентат.
• 31. октобар — Јапански рибарски брод Рyо Јеи Мару пронађен поред државе Вашингтон са 12 тела - брод је плутао од прошлог децембра, последњи члан посаде је умро у мају.

• 5. новембар — У Арабији почиње Икхванска побуна: пркосећи Ибн Сауду, елементи верске милиције Икхван упадају у мандатни Ирак.
• 6. новембар — Освећење темеља уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" у Београду.
• 7. новембар — Десетогодишњица Октобарске револуције: унутарпартијска опозиција је у Москви покушала организовати независне демонстрације али су растерани силом.
• 8. новембар — Именована Симонова комисија за испитивање уставне реформе у Британској Индији.
• 10. новембар — Основана Сељачко-демократска коалиција (Стјепан Радић из ХСС и Светозар Прибићевић из самосталаца).
• 11. новембар — У Паризу потписан уговор између Француске и Kраљевине СХС ("Париски пакт"), као противтежа италијанском напредовању на Балкану.
• 17. новембар — Нови султан Марока је Мухамед V (вл. 1927-53 и 1955-61, од 1957. као краљ).
• 22. новембар — Други Тирански уговор - практично италијански протекторат над Албанијом.
• 27. новембар — Колумбине Мајн масакр: полиција пуцала на рударе у Лафаyете, Колорадо, петорица убијена.

• 14. децембар — Уједињено Краљевство је признало независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

• 17. јануар — Ерта Кит, америчка певачица, глумица, комичарка, плесачица и активисткиња (прем. 2008)

• 20. фебруар — Сидни Поатје, амерички глумац, редитељ, продуцент и дипломата (прем. 2022)
• 20. фебруар — Ибер де Живанши, француски аристократа и модни дизајнер (прем. 2018)
• 24. фебруар — Емануел Рива, француска глумица и песникиња (прем. 2017)

• 1. март — Хари Белафонте, амерички музичар и глумац (прем. 2023)
• 2. март — Роже Валковјак, француски бициклиста (прем. 2017)
• 5. март — Марко Валок, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
• 11. март — Химзо Половина, босанскохерцеговачки музичар (прем. 1986)
• 21. март — Ханс-Дитрих Геншер, немачки политичар (прем. 2016)
• 21. март — Вирџинија Вајдлер, америчка глумица (прем. 1968)
• 23. март — Соња Хлебш, словеначка глумица (прем. 2005)
• 31. март — Вилијам Данијелс, амерички глумац

• 2. април — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2006)
• 3. април — Ева Секељ, мађарска пливачица (прем. 2020)
• 16. април — Папа Бенедикт XVI (прем. 2022)

• 25. мај — Роберт Ладлам, амерички писац, познат као отац трилера (прем. 2001)

• 5. јун — Душан Јакшић, српски глумац и певач (прем. 2009)
• 8. јун — Џери Стилер, амерички глумац, комичар и писац (прем. 2020)
• 15. јун — Хуго Прат, италијански цртач стрипова и илустратор, најпознатији по стрипу Корто Малтезе. (прем. 1995)
• 23. јун — Боб Фоси, амерички глумац, плесач, кореограф, редитељ и сценариста (прем. 1987)

• 4. јул — Ђина Лолобриђида, италијанска глумица и фотографкиња (прем. 2023)
• 4. јул — Нил Сајмон, амерички драматург и сценариста (прем. 2018)
• 6. јул — Џенет Ли, америчка глумица, певачица, плесачица и списатељица (прем. 2004)

• 9. август — Роберт Шо, енглески глумац и писац (прем. 1978)
• 18. август — Розалин Картер, прва дама Сједињених Америчких Држава (1977—1981) (прем. 2023)
• 25. август — Алтеа Гибсон, америчка тенисерка и голферка (прем. 2003)

• 14. октобар — Роџер Мур, енглески глумац (прем. 2017)
• 18. октобар — Џорџ Си Скот, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 1999)
• 24. октобар — Жилбер Беко, француски музичар и глумац (прем. 2001)
• 24. октобар — Жан Клод Паскал, француски глумац и певач (прем. 1992)

• 12. децембар — Роберт Нојс, амерички физичар и пронолазач (прем. 1990)
• 18. децембар — Ремзи Кларк, амерички адвокат и политичар, 66. државни правобранилац САД (1966—1969) (прем. 2021)

• 16. јануар — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. (* 1865)

• 15. јун — Отавио Ботекја, италијански бициклиста. (*1894).

• Физика — Артур Комптон и Чарлс Томсон Рис Вилсон
• Хемија — Хајнрих Ото Виланд
• Медицина — Јулијус Вагнер-Јаурег
• Књижевност — Анри Бергсон
• Мир — Оснивач и председник Лиге за људска права Фердинанд Буисон (Француска) и Лудвиг Квиде (Немачка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума