1963

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1940-е 1950-е 1960-е 1970-е 1980-е
Године:	1960 1961 1962 1963 1964 1965 1966
1963 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1963. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 2. јануар — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака.

• 6. јануар — Уставни референдум у Бразилу: са 80% одбачен парламентаризам, тј. амандман којим би многа председничка овлашћења била предата Kонгресу. Левичарски председник Жао Гоуларт може започети Базне реформе, али је следеће године оборен у војном удару.
• 13. јануар — Државни удар у Тогоу, први у новим афричким земљама: председник Силванус Олимпио је убијен пред вратима америчке амбасаде. Наслеђује га Николас Груницкy (до 1967), међу лидерима пуча је Гнасингбе Еиадема (предс. 1967-2005).
• 13. јануар — Албанске новине оптужују Броза и Хрушчова да спремају инвазију емиграната.
• 14. јануар — Француски председник де Гол изјавио да се противи уласку Велике Британије у ЕЕЗ (потврђено на гласању 29. јануар — први вето). Један од разлога је англо-амерички Споразум из Насауа, по којем САД шаље ракете Поларис Британији.
• 17. јануар — Kонгоанска криза: окончана сецесија Kатанге, Моïсе Тсхомбе предао Kолwези и одлази у прво изгнанство (до 1964).
• 18. јануар — Британска Kолонија Аден прикључена новооснованој Јужноарапској Федерацији, под британском протекцијом. Источни део Протектората Аден је означен као Јужноарапски Протекторат (две територије постају Јужни Јемен 1967).
• 18. јануар — Лидер британских лабуриста Хугх Гаитскел умро након кратке болести, и посете СССР, што изазива теорије завере. Наследиће га Харолд Вилсон (прем. 1964-70. и 1974-76).
• 20. јануар — Kонфронтаси: Индонезија објављује да ће спречити формирање Малезије, тј. уједињење Малаје и Сингапура са територијама на Борнеу, Сабахом и Сараваком (до 1966).
• 22. јануар — Де Гол и Конрад Аденауер потписали Јелисејски уговор - печат на помирење Француске и Немачке.
• 23. јануар — Нападом гериле ПАИГЦ у Португалској Гвинеји почиње Рат за независност Гвинеје Бисау (до 1974).
• 26. јануар — Национални референдум у Ирану подржава Белу револуцију, низ радикалних реформи које је истакао шах Мохамед Реза Пахлави. Најнезадовољнији су земљопоседници и шиитски поглавари.
• 29. јануар — Брозове изјаве у Варшави протумачене као приближавање совјетском блоку.
• 30. јануар — Амерички Стејт Департмент критикује канадског премијера Диефенбакера који је нејасан по питању прихватања нуклеарног оружја - канадски амбасадор повучен из САД а државни секретар Деан Руск се извињава.

• 1. фебруар — У еквадорском месту Библиан се срушила капела самостанске школе, страдало је преко 100 ђака.
• 1. фебруар — Цивилни и војни авион се сударили изнад Анкаре, страдало је 17 људи у авионима и 87 на земљи.
• 2. фебруар — Операција Колдстор у колонији Сингапур: ухапшено је 113 комунистичких симпатизера, Лее Kуан Јевова Народна акција сигурно побеђује на изборима у септембру.
• 8. фебруар — Војни удар у Ираку, изведен од партије Баас, први од два ове године - збачен и убијен премијер ген. Абд ал-Kарим Касим, следе крваве чистке осумњичених комуниста.
• 8. фебруар — Америчким грађанима забрањене путне, финансијске и трговачке трансакције са Kубом.
• 11. фебруар — Kинеско-совјетски раскол: кинески Женмин жибао поручује Совјетима да се идеолошки раскид може изгладити само осудом југословенског "ревизионизма".
• 15 - 20. фебруар — Састанак СЕВ у Москви: разговара се о специјализацији и наднационалном планирању, Румунија одбија пољопривредну улогу. Kонцепт напуштен на јулском састанку.
• 21. фебруар — Либијски град Марџ разорен у земљотресу, преко 300 мртвих.
• 22. фебруар — У САД установљена Председничка медаља слободе, прво тамошње одликовање на огрлици, одн. са лентом и звездом.
• 22. фебруар — У Пожаревцу започето рушење културно-историјског градског језгра Табачка чаршија. Рушење је завршено до краја године, а већ наредне године на том месту изграђене су станбене зграде у соцреаилистичком стилу и подељени станови заслужним члановима партије. ^[1]
• 23. фебруар — Војска са тенковима национализује банке у Бурми, војни лидер Не Вин је истог месеца одредио национализацију великих индустријских постројења.
• 25. фебруар — Грађански рат у Северном Јемену: Мариб заузет у Рамазанској офанзиви Египћана и републиканаца против ројалиста.

• 8. март — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске.
• 21. март — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је затвор Алкатраз, по максималној безбедности чувен затвор на истоименом острву у заливу Сан Франциска.

• 7. април — Југословенска Скупштина донела други Устав социјалистичке Југославије. Име земље промењено из ФНРЈ у СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија).
• 10. април — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи.

• 8. мај — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.
• 25. мај — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.

• 11. јун — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрсници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму.
• 11. јун — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу.
• 16. јун — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терешковом.
• 17. јун — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа пресудио против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама.
• 18. јун — Између Савезне републике Немачке и Федерације Нигерије потписан је уговор о војној помоћи. Немачка је преузела организовање и наоружавање нигеријске војне авијације.
• 20. јун — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
• 21. јун — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.
• 21. јун — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.

• 9. јул — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и северни Борнео.
• 15—20. јул — Припадници групе Хрватско револуционарно братство (Дражен Тапшани, Бранко Подруг и Владо Леко) подметнули су експлозив и извршили диверзију на железничкој прузи код Делница у тренутку када је наилазио теретни воз.^[2]
• 25. јул — СССР, САД и Уједињено Краљевство су закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
• 26. јул:
  • Јак земљотрес погодио је Скопље, при чему је погинуло је 1.066 особа, а материјална штета била је процењена на тадашњих 500 милиона америчких долара.
  • На Сабору Српске православне цркве, уз притисак комунистичких власти, тесном већином донета је одлука о подели Америчко-канадске епархије и рашчињу америчко-канадског епископа Дионисије, што је изазвало амерички раскол у Српској православној цркви.

• 8. август — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону.

• 16. септембар — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију.
• 25. септембар — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав.

• 9. октобар — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.
• 17. октобар — Прва посета Јосипа Броза САД и сусрет са председником Џоном Кенедијем у Вашингтону.
• 19. октобар — Алек Даглас-Хоум наслеђује Харолда Макмилана као премијер Уједињеног Краљевства.

• 2. новембар — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.
• 21. новембар — Католички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.
• 22. новембар — У Даласу је убијен председник САД Џон Кенеди, а рањен гувернер Тексаса Џон Коноли (Атентат на Џона Кенедија).
  • Потпредседник Линдон Џонсон проглашен за председника САД.
• 24. новембар — Џек Руби је у полицијској станици убио Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат на председника САД Џона Кенедија у Даласу,

• 14. децембар — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.
• 20.— 21. децембар — Крвави Божић (1963) Сукоб између кипарских Грка и кипарских Турака.
• 29. децембар — Грчка влада послала трупе на Кипар како би прекинула грађански рат који је тамо избио.

• 1. јануар — Срђан Драгојевић, српски редитељ и сценариста^[3]
• 1. јануар — Дражен Ладић, хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер^[4]
• 4. јануар — Тил Линдеман, немачки музичар, глумац и песник, најпознатији као певач групе Rammstein
• 11. јануар — Миа Беговић, хрватска глумица^[5]
• 14. јануар — Стивен Содерберг, амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац^[6]
• 17. јануар — Кај Хансен, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и члан група Gamma Ray и Helloween
• 21. јануар — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш^[7]
• 21. јануар — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер^[8]
• 24. јануар — Валентајн Деми, италијанска мејнстрим и порнографска глумица^[9]
• 26. јануар — Милко Ђуровски, македонски фудбалер и фудбалски тренер^[10]
• 26. јануар — Жозе Мурињо, португалски фудбалер и фудбалски тренер^[11]

• 2. фебруар — Ева Касиди, америчка музичарка (прем. 1996)^[12]
• 5. фебруар — Горан Јурић, хрватски фудбалер^[13]
• 8. фебруар — Душко Радиновић, црногорски фудбалер^[14]
• 9. фебруар — Лоло Ферари, француска мејнстрим глумица, порнографска глумица, плесачица и певачица (прем. 2000)^[15]
• 17. фебруар — Мајкл Џордан, амерички кошаркаш^[16]
• 20. фебруар — Чарлс Баркли, амерички кошаркаш^[17]
• 21. фебруар — Вилијам Болдвин, амерички глумац
• 28. фебруар — Клаудио Кјапучи, италијански бициклиста

• 17. март — Трпимир Јуркић, хрватски глумац^[18]
• 18. март — Ванеса Л. Вилијамс, америчка музичарка и глумица^[19]
• 20. март — Дејвид Тјулис, енглески глумац, редитељ, сценариста и писац^[20]
• 21. март — Роналд Куман, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[21]
• 23. март — Мичел, шпански фудбалер и фудбалски тренер
• 27. март — Квентин Тарантино, амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац^[22]

• 6. април — Дерик Меј, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике
• 7. април — Бернар Лама, француски фудбалски голман и фудбалски тренер^[23]
• 8. април — Дин Норис, амерички глумац^[24]
• 13. април — Гари Каспаров, руски шахиста
• 13. април — Мо Џонстон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер^[25]
• 18. април — Ерик Макормак, канадски глумац^[26]
• 18. април — Конан О’Брајен, амерички ТВ водитељ, комичар, сценариста и продуцент^[27]
• 21. април — Рој Дипи, канадски глумац^[28]
• 26. април — Џет Ли, кинески глумац^[29]

• 3. мај — Џеф Хорнасек, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[30]
• 5. мај —
  • Џејмс Лабри, канадски музичар, најпознатији као певач групе Dream Theater^[31]
  • Сенка Јујић, министарка управе и локалне самоуправе Републике Српске
• 9. мај — Сања Долежал, хрватска музичарка и ТВ водитељка^[32]
• 11. мај — Наташа Ричардсон, енглеско-америчка глумица (прем. 2009)^[33]
• 12. мај — Панајотис Фасулас, грчки кошаркаш и политичар^[34]
• 24. мај — Џо Думарс, амерички кошаркаш^[35]
• 25. мај — Мајк Мајерс, канадски глумац, комичар, сценариста и продуцент^[36]
• 26. мај — Мери Најтингејл, енглеска спикерка и ТВ водитељка^[37]
• 31. мај — Џон Бери, амерички панк музичар, суоснивач групе Beastie Boys (прем. 2016)

• 3. јун — Аница Добра, српска глумица^[38]
• 5. јун — Зоран Еркман, српски музичар, најпознатији као трубач (прем. 2013)
• 6. јун — Џејсон Ајзакс, енглески глумац и продуцент^[39]
• 6. јун — Венсан Коле, француски кошаркаш и кошаркашки тренер^[40]
• 9. јун — Џони Деп, амерички глумац, продуцент и музичар^[41]
• 10. јун — Џин Триплхорн, америчка глумица^[42]
• 11. јун — Саша Бошковић, српски рукометни тренер
• 14. јун — Рамбо Амадеус, српско-црногорски музичар
• 14. јун — Риалда Кадрић, српска глумица (прем. 2021)^[43]
• 15. јун — Владан Дујовић, српски глумац^[44]
• 15. јун — Хелен Хант, америчка глумица, редитељка и сценаристкиња^[45]
• 17. јун — Грег Кинир, амерички глумац^[46]
• 18. јун — Џеф Милс, амерички ди-џеј и музички продуцент^[47]
• 24. јун — Предраг Радосављевић, српско-амерички фудбалер и фудбалски тренер^[48]
• 25. јун — Џорџ Мајкл, енглески музичар (прем. 2016)
• 30. јун — Владимир Вермезовић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[49]
• 30. јун — Ингви Малмстен, шведски музичар, најпознатији као гитариста

• 4. јул — Анри Леконт, француски тенисер^[50]
• 5. јул — Иди Фалко, америчка глумица^[51]
• 8. јул — Роки Керол, амерички глумац и редитељ^[52]
• 9. јул — Звонимир Ђукић, српски музичар, најпознатији као оснивач, певач и гитариста групе Van Gogh^[53]
• 13. јул — Спад Веб, амерички кошаркаш
• 15. јул — Бригит Нилсен, данска глумица, модел и музичарка^[54]
• 16. јул — Сречко Катанец, словеначки фудбалер и фудбалски тренер^[55]
• 16. јул — Горан Пандуровић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер^[56]
• 17. јул — Мати Никенен, фински ски скакач и музичар (прем. 2019)
• 18. јул — Марк Ђирардели, луксембуршки алпски скијаш
• 22. јул —
  • Емилио Бутрагењо, шпански фудбалер^[57]
  • Мирослав Дрљача, спрски политичар из Републике Српске
• 23. јул — Слободан Живојиновић, српски тенисер^[58]
• 24. јул — Карл Малон, амерички кошаркаш
• 26. јул — Мирко Влаховић, црногорски глумац^[59]
• 27. јул — Горан Максимовић, српски стрелац^[60]
• 27. јул — Дони Јен, кинеско-хонгконшки глумац, мајстор борилачких вештина, редитељ и продуцент^[61]
• 29. јул — Александра Пол, америчка глумица и модел^[62]
• 30. јул — Лиса Кудроу, америчка глумица, комичарка и продуценткиња^[63]
• 30. јул — Крис Малин, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[64]
• 31. јул — Џунџи Ито, мангака^[65]
• 31. јул — Фетбој Слим, енглески музичар, музички продуцент и ди-џеј

• 1. август — Кулио, амерички хип хоп музичар, глумац и музички продуцент (прем. 2022)^[66]
• 3. август — Џејмс Хетфилд, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Metallica
• 5. август — Марк Стронг, енглески глумац^[67]
• 9. август — Витни Хјустон, америчка музичарка и глумица (прем. 2012)^[68]
• 13. август — Шридеви, индијска глумица и продуценткиња (прем. 2018)
• 15. август — Алехандро Гонсалес Ињариту, мексички редитељ, продуцент и сценариста^[69]
• 16. август — Кристин Кавана, америчка глумица (прем. 2014)^[70]
• 22. август — Тори Ејмос, америчка музичарка^[71]
• 30. август — Мајкл Чиклис, амерички глумац^[72]

• 3. септембар — Горан Собин, хрватски кошаркаш (прем. 2021)
• 6. септембар — Бетси Расел, америчка глумица^[73]
• 7. септембар — Адмир Смајић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер
• 9. септембар — Роберто Донадони, италијански фудбалер и фудбалски тренер^[74]
• 16. септембар — Ричард Маркс, амерички музичар и музички продуцент^[75]
• 19. септембар — Дејвид Симан, енглески фудбалски голман^[76]
• 21. септембар — Ангус Макфадјен, шкотски глумац
• 25. септембар — Тејт Донован, амерички глумац^[77]
• 28. септембар — Весна Станојевић, српско-енглеска глумица^[78]

• 6. октобар — Томас Бикел, швајцарски фудбалер^[79]
• 6. октобар — Елизабет Шу, америчка глумица^[80]
• 10. октобар — Драган Бјелогрлић, српски глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[81]
• 12. октобар — Дејв Леџено, енглески глумац и борац мешовитих борилачких вештина (прем. 2014)^[82]
• 16. октобар — Данко Цвјетићанин, хрватски кошаркаш
• 20. октобар — Синиша Гогић, српско-грчки фудбалер и фудбалски тренер^[83]
• 28. октобар — Ерос Рамацоти, италијански музичар
• 29. октобар — Џед Брофи, новозеландски глумац^[84]
• 31. октобар — Карлос Дунга, бразилски фудбалер
• 31. октобар — Дермот Малрони, амерички глумац и музичар^[85]
• 31. октобар — Роб Шнајдер, амерички глумац, комичар, сценариста и редитељ^[86]

• 1. новембар — Марк Хјуз, велшки фудбалер и фудбалски тренер^[87]
• 2. новембар — Драгољуб Брновић, црногорски фудбалер^[88]
• 3. новембар — Војислав Жанетић, српски сценариста
• 5. новембар — Тејтум О’Нил, америчка глумица и списатељица^[89]
• 5. новембар — Жан-Пјер Папен, француски фудбалер и фудбалски тренер
• 5. новембар — Дарко Томовић, српски глумац^[90]
• 6. новембар — Бранка Пујић, српска глумица^[91]
• 12. новембар — Сем Лојд, амерички глумац и музичар (прем. 2020)^[92]
• 18. новембар — Петер Шмејхел, дански фудбалски голман
• 21. новембар — Николет Шеридан, енглеско-америчка глумица, продуценткиња и модел^[93]
• 22. новембар — Ђуро Мацут, премијер Србије.

• 4. децембар — Сергеј Бупка, украјински атлетичар
• 15. децембар — Слободан Јанковић, српски кошаркаш (прем. 2006)
• 16. децембар — Бенџамин Брет, амерички глумац и продуцент^[94]
• 18. децембар — Бред Пит, амерички глумац и продуцент^[95]
• 19. децембар — Џенифер Билс, америчка глумица^[96]
• 19. децембар — Тил Швајгер, немачки глумац, редитељ, сценариста и продуцент^[97]
• 22. децембар — Ђузепе Бергоми, италијански фудбалер^[98]
• 26. децембар — Ларс Улрих, дански музичар, глумац и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Metallica
• 30. децембар — Џон ван’т Схип, холандски фудбалер и фудбалски тренер^[99]

• 28. јануар — Гистав Гаригу, француски бициклиста. (*1884)

• 6. фебруар — Абд ел Крим, марокански војсковођа, правник и новинар (*1882)

• 31. август — Жорж Брак, француски сликар. (*1882)

• 2. новембар — Нго Дин Зјем, јужновијетнамски политичар^[100]
• 22. новембар — Џон Ф. Кенеди, 35. председник САД^[101]
• 22. новембар — Олдус Хаксли, енглески књижевник. (*1894)^[102]

• Физика — Јуџин Пол Вигнер; Марија Геперт-Мајер и Ј. Ханс Д. Јенсен
• Хемија — Калр Зиглер, Ђулио Ната
• Медицина — Сер Џон Кару Еклс, Алан Лојд Хоџкин и Ендру Филдинг Хаксли
• Књижевност — Јоргос Сеферис
• Мир — Међународни комитет Црвеног крста и Лига друштава Црвеног крста (Швајцарска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума