Guanohlor
(преусмерено са Gvanoklor)
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 5001-32-1  |
| ATC kod | C02CC05 (WHO) |
| PubChem | CID 71835 |
Guanohlor (INN), takođe poznat kao gvanohlor, je simpatolitički lek. Poznato je da se vezuje za neadrenergička mesta u membranama bubrega svinja.[1]
Sinteza
[уреди | уреди извор]Kada β-(2,6-dihlorofenoksi)etil bromid (1) reaguje sa hidrazinom da se dobije 2, i taj intermedijar reaguje sa S-metiltioureom, nastaje gvanohlor (3).[2][3]
Osobine
[уреди | уреди извор]Guanohlor je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 263,124 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 5 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 1,7 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -3,4 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 85,7 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Vigne P, Lazdunski M, Frelin C (јануар 1989). „Guanabenz, guanochlor, guanoxan and idazoxan bind with high affinity to non-adrenergic sites in pig kidney membranes”. European Journal of Pharmacology. 160 (2): 295—8. PMID 2527160. doi:10.1016/0014-2999(89)90503-7.
- ^ Durant GJ, Smith GM, Spickett RG, Wright SH (јануар 1966). „Biologically active guanidines and related compounds. II. Some antiinflammatory aminoguanidines”. Journal of Medicinal Chemistry. 9 (1): 22—7. PMID 5958955. doi:10.1021/jm00319a005.
- ^ Prepn of free base and sulfate: BE 629613 (1963 to Pfizer), C.A. 60, 14437d (1964).
- ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Guanochlor Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. септембар 2018)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
